Obnova ruši bregzit

Cilj Ob­no­ve je da bu­du „mo­tor lju­di­ma ko­ji se ose­ća­ju kao po­li­tič­ki bes­kuć­ni­ci”. A na­kon re­fe­ren­du­ma 23. ju­na 2016. go­di­ne, sve ih je vi­še, uklju­ču­ju­ći i one ko­ji su glas da­li ot­ce­plje­nju od EU, a vi­še ni­su si­gur­ni da su do­bro po­stu­pi­li, ni­ti ko­joj par­ti­ji bi se ovog tre­nut­ka pri­klo­ni­li. 

Ni­ko tre­nut­no, ni vo­de­ća la­bu­ri­stič­ka opo­zi­ci­ja u ze­mlji, kao ni vla­da­ju­ća to­ri­jev­ska stran­ka, ne do­vo­di u pi­ta­nje is­hod isto­rij­skog re­fe­ren­du­ma. Nji­ho­ve po­li­ti­ke mi­mo­i­la­ze se u pri­stu­pu nje­go­vog spro­vo­đe­nja. Osim po­je­di­na­ca ko­ji po­zi­va­ju na još jed­no iz­ja­šnja­va­nje o ovom pi­ta­nju i na­vod­nih lo­bi­sta ko­ji evri­ma spu­šta­ju ram­pe na pu­tu ko­jim Ostr­vo sa­da ide, sa­mo li­be­ral­ne de­mo­kra­te bez­u­spe­šno po­ku­ša­va­ju da pr­o­fi­ti­ra­ju na pr­o­e­vrop­skom ras­po­lo­že­nju. Uzev­ši u ob­zir ta­kvo sta­nje na po­li­tič­koj sce­ni, no­va stran­ka ra­ču­na da će do­bi­ti po­dr­šku ne­si­gur­nih gra­đa­na, do­brim de­lom omla­di­ne, ko­ja će bi­ti u sta­nju da na­te­ra po­li­ti­ča­re da pre­ki­nu pr­o­ces iz­la­ska iz blo­ka. 

No­se se mi­šlju da će se, ako je po­li­ti­či ne­po­znat čo­vek iza ko­jeg ni­je sta­ja­la ja­ka par­ti­ja us­peo da uđe u Je­li­sej­sku pa­la­tu, u Bri­ta­ni­ji u tre­nut­ku ka­da se po­ve­re­nje u vlast uru­ša­va a opo­zi­ci­ja ide li­ni­jom ma­njeg ot­po­ra – na­met­nu­ti oni ko­ji nu­de dru­gu op­ci­ju. 

„Eurak­tiv” pre­no­si da su vo­đe Ob­no­ve, po­put Džej­msa Klar­ka, od Ma­kro­no­vog po­kre­ta, ko­ji je na­kon iz­bor­ne po­be­de re­gi­stro­van u par­ti­ju, već do­bi­li ko­ri­sne sa­ve­te.

„Fran­cu­zi su po­ka­za­li da je mo­gu­će ura­di­ti ne­što ne­sva­ki­da­šnje za krat­ko vre­me”, re­kao je Klark. 

Po uzo­ru na nji­hov po­li­tič­ki mar­ke­ting ko­ji je za krat­ko vre­me za­i­sta dao sjaj­ne re­zul­ta­te, a ko­ji je umno­go­me in­spi­ra­ci­ju na­la­zio u na­či­nu na ko­ji je pred­iz­bor­nu kam­pa­nju vo­dio tim biv­šeg ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Ba­ra­ka Oba­me, u Ob­no­vi ne­ma zvuč­nih ime­na. Ne na­me­ra­va­ju da de­lu­ju kr­oz kult lič­no­sti, a ni da da­ju ve­tar u le­đa am­bi­ci­o­znim po­li­ti­ča­ri­ma.   

Ka­žu da već ima­ju bar 450 mo­gu­ćih kan­di­da­ta za par­la­ment, ve­ro­vat­no kao što je imao i Ma­kron ta­ko što je ode­la obu­kao spor­ti­sti­ma, pr­o­fe­so­ri­ma, mu­zi­ča­ri­ma i na­uč­ni­ci­ma. 

Me­đu­tim, po­kret sa­da­šnjeg pred­sed­ni­ka imao je da­le­ko ve­ću mre­žu vo­lon­te­ra i, re­klo bi se, sred­sta­va. Fi­nan­si­je po sve­mu su­de­ći ni­su ja­ča stra­va bri­tan­skog po­kre­ta. Pri­zna­ju da su im pri­ho­di tre­nut­no na ni­vou „ni­žeg pe­to­ci­fre­nog br­o­ja”. U po­li­tič­kom smi­slu nji­hov uti­caj će se, bar u pr­vim rad­nim me­se­ci­ma, za­sni­va­ti na lo­bi­ra­nji­ma kod po­sla­ni­ka ko­ji ima­ju po­sled­nju reč u na­či­nu raz­la­za Lon­do­na i Bri­se­la. 

U to­me ni­su usa­mlje­ni. 

Ne­ret­ko se Ostr­vom ču­ju po­zi­vi na dru­gi re­fe­ren­dum o član­stvu u uni­ji, a po­zna­to je i da po­sla­ni­ci tr­pe pri­ti­ske da od­bi­ju sva­ki do­go­vor o raz­la­zu. 

Ne­dav­no je za „Frans 24” biv­ši pre­mi­jer To­ni Bler ka­zao da nje­go­vi gra­đa­ni za­slu­žu­ju da još jed­nom ka­žu šta že­le. U to­me im, su­de­ći po bri­tan­skim na­slov­nim stra­na­ma, sa 550 mi­li­o­na do­la­ra po­ma­že mi­li­jar­der i fi­lan­trop Džordž So­ros, ko­li­ko je, na­vod­no, ulo­žio u kam­pa­nju sto­pi­ra­nja breg­zi­ta. Šta je naj­bo­lje za Bri­tan­ce mi­sli da zna i En­dru Ado­nis, po­sla­nik Do­ma lor­do­va, ko­ji vo­di sop­stve­nu kam­pa­nju „Na­ša bu­duć­nost, naš iz­bor”. 

I u Ob­no­vi ve­ru­ju da po­sto­ji mno­go raz­lo­ga da gra­đa­ni opet gla­sa­ju o istom pi­ta­nju, o če­mu će ubr­zo vo­di­ti di­sku­si­je i jav­ne de­ba­te na uni­ver­zi­te­ti­ma i ši­rom ze­mlje.  

Ne­iz­ve­snost ko­jom je oba­vi­jen breg­zit ide im na­ru­ku, ali osim što pre­mi­jer­ka Te­re­za Mej tvr­di da no­vog re­fe­ren­du­ma ne­će bi­ti, po­sled­nje an­ke­te, iako be­le­že rast po­dr­ške ostan­ku u EU, ne ka­žu da se mo­že go­vo­ri­ti o ra­di­kal­noj pr­o­me­ni.