Трамп не нервира само Мексико већ и Канаду

Осећање је узајамно јер многи Мексиканци и даље не могу да верују да Америка не само да жели да се огради већ и да се повуче из споразума о бесцаринској трговини између САД, Канаде и Мексика. Трампова најава да Споразум о слободној трговини у Северној Америци (НАФТА) мора да се измени или укине погоршао је односе Вашингтона не само са јужним већ и са северним суседом.

Вест да је Пења одустао од мартовског пута у Вашингтон први је јавио мексички „Просесо”. Председник Мексика је прошлог јануара такође морао да распакује кофере јер му је Трамп тада поручио да не долази у раније договорену посету ако не пристаје да плати зид. Још једним одлагањем путовања, Пења је изгубио прилику да се пред домаћом јавношћу представи као неко ко је преузео иницијативу и пробао да убеди Трампа да треба сачувати НАФТА. Поједини аналитичари сматрају да је Пења желео да иде у Вашингтон не би ли помогао кандидату своје странке на предстојећим председничким изборима који не стоји најбоље у анкетама (Пења нема право на други мандат) и коме би добродошао помак у преговорима са Америком. Други верују да је шеф државе добро учинио што је одложио посету јер не би ништа добио од Американаца, а Мексиканци му не би опростили ни најмањи знак да је попустио пред Трампом.

Амерички лидер остаје непоколебљив у ставу да се економски односи са Мексиком и Канадом морају променити. НАФТА је у великој мери укинула намете у трговини између три земље, повећала њихову трговинску размену и допринела привредном расту Мексика. Ипак, америчка влада је запретила да ће се повући из споразума јер сматра да је НАФТА главни кривац за амерички дефицит од скоро 60 милијарди долара годишње у трговини са Мексиком и селидбу производње преко јужне границе, због чега су многи амерички радници остали без посла. Када је постало јасно да Трамп не одустаје од обећања датог бирачима да НАФТА мора да се измени тако да више одговара америчким интересима или да се укине, три земље су почеле да разговарају о реформи. Преговори су у току и њима је, како пише „Вашингтон пост”, Канада још незадовољнија од Мексика. Преговарачи из Отаве јавно прозивају колеге из Вашингтона, тврдећи да су ови неосетљиви на туђе потребе, што би могло да се протумачи и као остварење Трамповог обећања да ће му „Америка бити на првом месту”.

Влада Џастина Трудоа жалила се и Светској трговинској организацији, оптужујући Вашингтон да уводи тарифе на увоз стране робе не би ли заштитио америчке произвођаче. САД су одговориле да су то само контрамере на дампинг цене и субвенције којима поједине државе прибегавају да би њихови произвођачи стекли непоштену предност на америчком тржишту. Један од разлога зашто су Канађани фрустрирани јесте и то што је Трампова администрације, како је јавио Ројтерс, увела намете на увоз канадске дрвне грађе, верујући да је субвенционисана. У преговорима о реформи НАФТА, Америка је, између осталог, тражила и већи приступ канадском тржишту млека, сматрајући да Отава треба да престане да штити своју млечну индустрију. Незадовољство је изразио и Трудо изјављујући: „Канада је спремна да напусти НАФТА ако САД предложе лош споразум.”

Ипак, за Трудоа и Пењу није лако да устану од стола и напусте преговоре јер њихове земље углавном извозе у САД и у том смислу су зависне од Америке. Мексико пласира 80, а Канада 75 одсто извоза у САД, при чему Канада има већу размену са само једном америчком државом, Мичигеном, него са целом Европском унијом. Америка је у предности јер, иако Мексико и Канада спадају у њене најважније економске партнере, она ипак има значајне трговинске односе и са другим земљама и далеко диверзификованији експорт па у Канаду пласира око 15 а у Мексико око 12 одсто свог извоза.