Tramp ne nervira samo Meksiko već i Kanadu

Osećanje je uzajamno jer mnogi Meksikanci i dalje ne mogu da veruju da Amerika ne samo da želi da se ogradi već i da se povuče iz sporazuma o bescarinskoj trgovini između SAD, Kanade i Meksika. Trampova najava da Sporazum o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi (NAFTA) mora da se izmeni ili ukine pogoršao je odnose Vašingtona ne samo sa južnim već i sa severnim susedom.

Vest da je Penja odustao od martovskog puta u Vašington prvi je javio meksički „Proseso”. Predsednik Meksika je prošlog januara takođe morao da raspakuje kofere jer mu je Tramp tada poručio da ne dolazi u ranije dogovorenu posetu ako ne pristaje da plati zid. Još jednim odlaganjem putovanja, Penja je izgubio priliku da se pred domaćom javnošću predstavi kao neko ko je preuzeo inicijativu i probao da ubedi Trampa da treba sačuvati NAFTA. Pojedini analitičari smatraju da je Penja želeo da ide u Vašington ne bi li pomogao kandidatu svoje stranke na predstojećim predsedničkim izborima koji ne stoji najbolje u anketama (Penja nema pravo na drugi mandat) i kome bi dobrodošao pomak u pregovorima sa Amerikom. Drugi veruju da je šef države dobro učinio što je odložio posetu jer ne bi ništa dobio od Amerikanaca, a Meksikanci mu ne bi oprostili ni najmanji znak da je popustio pred Trampom.

Američki lider ostaje nepokolebljiv u stavu da se ekonomski odnosi sa Meksikom i Kanadom moraju promeniti. NAFTA je u velikoj meri ukinula namete u trgovini između tri zemlje, povećala njihovu trgovinsku razmenu i doprinela privrednom rastu Meksika. Ipak, američka vlada je zapretila da će se povući iz sporazuma jer smatra da je NAFTA glavni krivac za američki deficit od skoro 60 milijardi dolara godišnje u trgovini sa Meksikom i selidbu proizvodnje preko južne granice, zbog čega su mnogi američki radnici ostali bez posla. Kada je postalo jasno da Tramp ne odustaje od obećanja datog biračima da NAFTA mora da se izmeni tako da više odgovara američkim interesima ili da se ukine, tri zemlje su počele da razgovaraju o reformi. Pregovori su u toku i njima je, kako piše „Vašington post”, Kanada još nezadovoljnija od Meksika. Pregovarači iz Otave javno prozivaju kolege iz Vašingtona, tvrdeći da su ovi neosetljivi na tuđe potrebe, što bi moglo da se protumači i kao ostvarenje Trampovog obećanja da će mu „Amerika biti na prvom mestu”.

Vlada Džastina Trudoa žalila se i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, optužujući Vašington da uvodi tarife na uvoz strane robe ne bi li zaštitio američke proizvođače. SAD su odgovorile da su to samo kontramere na damping cene i subvencije kojima pojedine države pribegavaju da bi njihovi proizvođači stekli nepoštenu prednost na američkom tržištu. Jedan od razloga zašto su Kanađani frustrirani jeste i to što je Trampova administracije, kako je javio Rojters, uvela namete na uvoz kanadske drvne građe, verujući da je subvencionisana. U pregovorima o reformi NAFTA, Amerika je, između ostalog, tražila i veći pristup kanadskom tržištu mleka, smatrajući da Otava treba da prestane da štiti svoju mlečnu industriju. Nezadovoljstvo je izrazio i Trudo izjavljujući: „Kanada je spremna da napusti NAFTA ako SAD predlože loš sporazum.”

Ipak, za Trudoa i Penju nije lako da ustanu od stola i napuste pregovore jer njihove zemlje uglavnom izvoze u SAD i u tom smislu su zavisne od Amerike. Meksiko plasira 80, a Kanada 75 odsto izvoza u SAD, pri čemu Kanada ima veću razmenu sa samo jednom američkom državom, Mičigenom, nego sa celom Evropskom unijom. Amerika je u prednosti jer, iako Meksiko i Kanada spadaju u njene najvažnije ekonomske partnere, ona ipak ima značajne trgovinske odnose i sa drugim zemljama i daleko diverzifikovaniji eksport pa u Kanadu plasira oko 15 a u Meksiko oko 12 odsto svog izvoza.