Добру представу сви хоће да гледају
Битеф театар као да не зна за предах. Ове године својој публици представиће две плесне продукције и три драмске представе. Плесна представа „Простор за револуцију”, према кореографској идеји Исидоре Станишић биће изведена у суботу 3. марта на дан када Битеф театар слави 29. рођендан. Следи драма „Норд-ост” Торстена Бухштајнера у режији Јане Маричић, затим ће током лета премијерно радити Шекспиров „Сан летње ноћи” у кореографији Маћеја Кузминског (Пољска).
Реч је о заједничкој продукција са Битефовим дугогодишњим партнером Културним центром Тиват. Следе две јесење премијере, „Спровод у Терезинбургу” Мирослава Крлеже у режији Анђелке Николић а у копродукцији са Позориштем „Костолањи” из Суботице. За крај године на сцени Битеф театра биће упризорена и нова драматизација (Горана Баланчевић) романа „Пољубац жене паука” Мануела Пуига, а режираће је Теа Пухарић.
– Верујем да ће током ове године и представе које са успехом изводимо у нашем театру попут „Новог доба”, „Царства небеског” „Магбета” и плесне представе за децу „Пепељуга” бити више на репертоару театара у Србији и региону јер за њих постоји велико интересовање – каже Милош Латиновић, директор Битеф театра, објашњавајући да верује да је Битеф театар избор оних људи који „трагајући за сопственим идентитетом обликују и идентитет нашег времена”.
– То је „врли нови свет” спреман да се суочи са „човековим бескрајним апетитом за забавом” – додаје он. – Наша публика не пристаје на готове, једном за свагда вредноване, дефинитивне ствари, него поставља питања и тражи адекватне одговоре. Од друштва, театара, нас, себе... У Битеф театар не долазе они који чекају да се „небо отвори” или да их „погледа срећа” за мало пара. Срећемо људе који не очекују ништа од другога, а за себе имају високе циљеве, „скромни су и траже немогуће”. Образовани, храбри, васпитани, другачији. Они који лако препознају подвалу, који се гнушају јефтиних уметничких трикова, не прихватају осредњости, то су они који немају потребу да ласкају, него саопште све и одмах у лице. Та публика, публика Битеф театра, а виђам их и на неким другим местима где настаје уметност, сигуран сам представља будућност ове земље. Без обзира на то што је малобројна и можда тренутно маргинализована, али она постоји и њена је будућност. Тиме су и наше обавезе као уметника веће.
Битеф театар су током протекле готово три деценије предводили многи значајни људи нашег театра и културе: Арсеније Јовановић, Ивана Вујић, Ненад Прокић, Никита Миливојевић, Јелена Кајго...
– Верујем да су чинили много добрих ствари са жељом да ова театарска кућа остварује успех. Имамо изузетан респект према ономе што се дешавало за ових 29 година у организационом, а посебно у уметничком смислу. Верујем да нисмо прокоцкали иметак, каже Латиновић и објашњава у каквим условима функционише ово јединствено позориште, односно како придобијају публику.
– Битеф театар у грађевинском смислу никада није довршен, или ако то није тачно, онда није добро планиран, јер када позориште нема ни један цуг, вентилацију и теретни лифт, а сцена се налази на првом спрату, онда не постоји друго објашњење. Битеф театар без обзира на све функционише онако како су то оснивачи замислили, мада тај, условно јединствен модел, некада изазива изузетне напоре и проблеме. Чини ми се да се данас у свету, па и код нас, сви сувише труде да „уметнички производ” понуде публици, да продају уметност – примећује Латиновић.
Наш саговорник наглашава да некада има утисак да се представе, књиге слике, нуде по систему: ако купите прашак за веш добићете бесплатно и омекшивач.
– Неко нас је преварио са том причом да морамо бити близу тржишта. Да нудимо и послујемо као на берзи. Мислим да то ипак није наш посао и због тога сам убеђен, а такав став проистиче из искуства, да је за придобијање публике једина важна ствар добра представа. Добру представу сви хоће да гледају. И без посебне понуде. Публику треба припремати, у вртићу, школи, у кући и тако припремљени они који дођу у театар биће способни и одлучиће, без прашка и омекшивача, да ли им се представа допада. Не треба јурити публику, обећавати и лагати, попут вашарског илузионисте, да је нешто погодно за њу зато што је улазница за догађај јефтина, попуст згодан, а представа хит који се не сме пропустити. Можда таква политика пуни касу, и Хансвурстов стомак, али тако „освојена” публика никада неће доћи без баченог мамца. То ипак није циљ уметности – закључује Латиновић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


