Dobru predstavu svi hoće da gledaju
Bitef teatar kao da ne zna za predah. Ove godine svojoj publici predstaviće dve plesne produkcije i tri dramske predstave. Plesna predstava „Prostor za revoluciju”, prema koreografskoj ideji Isidore Stanišić biće izvedena u subotu 3. marta na dan kada Bitef teatar slavi 29. rođendan. Sledi drama „Nord-ost” Torstena Buhštajnera u režiji Jane Maričić, zatim će tokom leta premijerno raditi Šekspirov „San letnje noći” u koreografiji Maćeja Kuzminskog (Poljska).
Reč je o zajedničkoj produkcija sa Bitefovim dugogodišnjim partnerom Kulturnim centrom Tivat. Slede dve jesenje premijere, „Sprovod u Terezinburgu” Miroslava Krleže u režiji Anđelke Nikolić a u koprodukciji sa Pozorištem „Kostolanji” iz Subotice. Za kraj godine na sceni Bitef teatra biće uprizorena i nova dramatizacija (Gorana Balančević) romana „Poljubac žene pauka” Manuela Puiga, a režiraće je Tea Puharić.
– Verujem da će tokom ove godine i predstave koje sa uspehom izvodimo u našem teatru poput „Novog doba”, „Carstva nebeskog” „Magbeta” i plesne predstave za decu „Pepeljuga” biti više na repertoaru teatara u Srbiji i regionu jer za njih postoji veliko interesovanje – kaže Miloš Latinović, direktor Bitef teatra, objašnjavajući da veruje da je Bitef teatar izbor onih ljudi koji „tragajući za sopstvenim identitetom oblikuju i identitet našeg vremena”.
– To je „vrli novi svet” spreman da se suoči sa „čovekovim beskrajnim apetitom za zabavom” – dodaje on. – Naša publika ne pristaje na gotove, jednom za svagda vrednovane, definitivne stvari, nego postavlja pitanja i traži adekvatne odgovore. Od društva, teatara, nas, sebe... U Bitef teatar ne dolaze oni koji čekaju da se „nebo otvori” ili da ih „pogleda sreća” za malo para. Srećemo ljude koji ne očekuju ništa od drugoga, a za sebe imaju visoke ciljeve, „skromni su i traže nemoguće”. Obrazovani, hrabri, vaspitani, drugačiji. Oni koji lako prepoznaju podvalu, koji se gnušaju jeftinih umetničkih trikova, ne prihvataju osrednjosti, to su oni koji nemaju potrebu da laskaju, nego saopšte sve i odmah u lice. Ta publika, publika Bitef teatra, a viđam ih i na nekim drugim mestima gde nastaje umetnost, siguran sam predstavlja budućnost ove zemlje. Bez obzira na to što je malobrojna i možda trenutno marginalizovana, ali ona postoji i njena je budućnost. Time su i naše obaveze kao umetnika veće.
Bitef teatar su tokom protekle gotovo tri decenije predvodili mnogi značajni ljudi našeg teatra i kulture: Arsenije Jovanović, Ivana Vujić, Nenad Prokić, Nikita Milivojević, Jelena Kajgo...
– Verujem da su činili mnogo dobrih stvari sa željom da ova teatarska kuća ostvaruje uspeh. Imamo izuzetan respekt prema onome što se dešavalo za ovih 29 godina u organizacionom, a posebno u umetničkom smislu. Verujem da nismo prokockali imetak, kaže Latinović i objašnjava u kakvim uslovima funkcioniše ovo jedinstveno pozorište, odnosno kako pridobijaju publiku.
– Bitef teatar u građevinskom smislu nikada nije dovršen, ili ako to nije tačno, onda nije dobro planiran, jer kada pozorište nema ni jedan cug, ventilaciju i teretni lift, a scena se nalazi na prvom spratu, onda ne postoji drugo objašnjenje. Bitef teatar bez obzira na sve funkcioniše onako kako su to osnivači zamislili, mada taj, uslovno jedinstven model, nekada izaziva izuzetne napore i probleme. Čini mi se da se danas u svetu, pa i kod nas, svi suviše trude da „umetnički proizvod” ponude publici, da prodaju umetnost – primećuje Latinović.
Naš sagovornik naglašava da nekada ima utisak da se predstave, knjige slike, nude po sistemu: ako kupite prašak za veš dobićete besplatno i omekšivač.
– Neko nas je prevario sa tom pričom da moramo biti blizu tržišta. Da nudimo i poslujemo kao na berzi. Mislim da to ipak nije naš posao i zbog toga sam ubeđen, a takav stav proističe iz iskustva, da je za pridobijanje publike jedina važna stvar dobra predstava. Dobru predstavu svi hoće da gledaju. I bez posebne ponude. Publiku treba pripremati, u vrtiću, školi, u kući i tako pripremljeni oni koji dođu u teatar biće sposobni i odlučiće, bez praška i omekšivača, da li im se predstava dopada. Ne treba juriti publiku, obećavati i lagati, poput vašarskog iluzioniste, da je nešto pogodno za nju zato što je ulaznica za događaj jeftina, popust zgodan, a predstava hit koji se ne sme propustiti. Možda takva politika puni kasu, i Hansvurstov stomak, ali tako „osvojena” publika nikada neće doći bez bačenog mamca. To ipak nije cilj umetnosti – zaključuje Latinović.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
