Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
46. ФЕСТ

Игра, форма и човек

У среду увече филм „Агапе” Бранка Шмита, фино пласирано провокацирање католичке цркве и хрватског друштва
Игра, форма и човек
Де­нис Му­рић и Го­ран Бог­дан у фил­му „Ага­пе” Бран­ка Шми­та (Фо­тографије Прес слу­жба 46. Фе­ста)

Да ли у свом но­вом фил­му „Ага­пе” хр­ват­ски ре­ди­тељ Бран­ко Шмит го­во­ри о хо­мо­фо­би­ји или пе­до­фи­ли­ји? Ово пи­та­ње по­ста­вље­но је на про­шло­го­ди­шњем Пул­ском фе­сти­ва­лу на ко­јем је филм имао свет­ску пре­ми­је­ру, а са овим пи­та­њем су­о­чи­ће се ве­че­рас и Фе­сто­ва пу­бли­ка у Са­ва цен­тру.

Нај­тач­ни­ји од­го­вор на ово пи­та­ње мо­гао би да гла­си – све за­ви­си из ког угла гле­да­лац по­сма­тра ства­ри и у че­му се, евен­ту­ал­но, ви­ше пре­по­зна­је. У сва­ком слу­ча­ју Шми­тов филм чи­ји на­слов су­ге­ри­ше сим­бол уни­вер­зал­не (хри­шћан­ске) љу­ба­ви до­ступ­не сви­ма, је­сте јед­на фи­но (не­у­вре­дљи­во) пла­си­ра­на про­во­ка­ци­ја. И спрам ка­то­лич­ке цр­кве, чи­је све­ште­ни­ке све че­шће оп­ту­жу­ју за пе­до­фи­ли­ју и спрам хр­ват­ског дру­штва, ко­је још увек је­сте из­ра­зи­то хо­мо­фо­бич­но.

У кон­тек­сту те уни­вер­зал­не љу­ба­ви до­ступ­не сви­ма, Шми­тов филм је­сте и љу­бав­на ме­ло­дра­ма у ко­јој се чи­ни да се дво­је во­ле, а тре­ћи им сме­та, иако је све са­мо у на­зна­ка­ма. У гла­ви и ср­цу ло­кал­ног жуп­ни­ка (у вр­ло до­бром ту­ма­че­њу Го­ра­на Бог­да­на), ко­ји во­ди бри­гу да мла­ди дом­ци по­ста­ну по­твр­ђе­ни­ци (кри­зма­ни­ци), али ње­го­во ван­цр­кве­но по­на­ша­ње и од­нос пре­ма де­ча­ци­ма су­ге­ри­шу на оне не­ча­сне ми­сли под ко­ји­ма се ла­ко по­клек­не. Пра­ва дра­ма на­ста­је оног тре­нут­ка ка­да де­чак Го­ран – у из­вр­сном ту­ма­че­њу Де­ни­са Му­ри­ћа, де­ча­ка са Ко­со­ва и зве­зде срп­ских фил­мо­ва „Ни­чи­је де­те“ и „Ен­кла­ва“ – у на­сту­пу љу­бо­мо­ре окле­ве­та све­ште­ни­ка јер овај сво­ју жуд­њу ис­ка­зу­је ка дру­гом де­ча­ку – та­ко­ђе у ту­ма­че­њу мла­дог срп­ског глум­ца Па­вла Че­ме­ри­ки­ћа („Ни­чи­је де­те“). И та­да се пред гле­да­о­ци­ма отво­ре још мно­ге дру­ге ди­ле­ме... 

Са фил­мом „Ага­пе” Бран­ко Шмит је за­тво­рио три­ло­ги­ју о ске­ни­ра­њу ста­ња у са­вре­ме­ном, по­сле­рат­ном хр­ват­ском дру­штву, ко­ју још чи­не и ње­го­ва „Ме­та­ста­за“ и „Љу­до­ждер ве­ге­та­ри­ја­нац“. За филм „Ме­та­ста­зе“ Шмит је сво­је­вре­ме­но осво­јио и „По­ли­ти­ки­ну“ на­гра­ду „Ери­тро­цит“ за нај­бо­љи филм у про­гра­му „Евро­па ван Евро­пе“ на бе­о­град­ском Фе­сту.

***

Шми­тов филм је са­мо је­дан од 16 фил­мо­ва ко­ји се на 46. Фе­сту так­ми­че у Глав­ном так­ми­чар­ском про­гра­му о чи­јим ће вред­но­сти­ма ма­ке­дон­ско-аме­рич­ки ре­ди­тељ Мил­чо Ман­чев­ски, као пред­сед­ник жи­ри­ја, да­ти свој ко­нач­ни суд у од­лу­ци о до­бит­ни­ци­ма на­гра­де бе­о­град­ски „По­бед­ник“. Под­се­ћа­ња ра­ди, и Ман­чев­ски је ме­ђу до­бит­ни­ци­ма „По­ли­ти­ки­не“ на­гра­де „Ери­тро­цит“ на Фе­сту 2011. и то за филм „Мај­ке“.

Осим у свој­ству пред­сед­ни­ка жи­ри­ја Мил­чо Ман­чев­ски се на Фе­сту ове го­ди­не пред­ста­вио и са сво­јим пр­вим чи­сто аме­рич­ким фил­мом – „Би­ки­ни Мун”, ду­го­ме­тра­жно игра­ним де­лом, сво­је­вр­сним фил­мом у фил­му или, ка­ко сам ка­же „ла­жним до­ку­мен­тар­цем као игром и екс­пе­ри­мен­том”. Ово је при­ча о по­врат­ни­ци из ра­та у Ира­ку, Би­ки­ни Мун Деј­вис (у ту­ма­че­њу глу­ми­це Кон­до­ле Ра­шад), де­вој­ци са пост­тра­у­мат­ским син­дро­мом ко­ја као бес­кућ­ни­ца про­ла­зи кроз пра­ви па­као у Њу­јор­ку. Али, по­ста­је и глав­на ју­на­ки­ња до­ку­мен­тар­ног фил­ма ко­ји јед­на филм­ска еки­па по­ку­ша­ва да сни­ми о њој. Сце­на­рио за овај филм ко­ји је ин­спи­ри­сан Мил­чо­вом крат­ком при­чом ре­ди­тељ је пи­сао у са­рад­њи са В. П. Ро­зен­та­лом.

При­ча­ју­ћи о свом но­вом фил­му, ко­ји је као и сви ње­го­ви прет­ход­ни за­чет пр­во кроз игру и екс­пе­ри­мент, Ман­чев­ски је на Фе­сту ре­као: „По­сле то­га до­ђе чо­век. У овом слу­ча­ју же­на ко­ја па­ти од би­по­лар­ног по­ре­ме­ћа­ја, има пост­тра­у­мат­ски син­дром и бо­ри се да по­вра­ти ћер­ку, а да гле­да­лац у по­чет­ку ни­је си­гу­ран да ли је она ту ћер­ку из­ми­сли­ла. Да­кле, пр­во је фор­ма, дру­го је чо­век, а он­да до­ла­зи при­ча. И то је онај лак­ши део. Ме­ни је увек би­ло ла­ко да са­ста­вим при­чу. Ово­га пу­та, у фил­му ‘Би­ки­ни Мун’ то је и со­ци­јал­на дра­ма са­вре­ме­не Аме­ри­ке и лич­на пси­хо­ло­шка дра­ма“...

***

Пред Мил­чом Ман­чев­ским и чла­но­ви­ма ње­го­вог жи­ри­ја има до­ста ква­ли­тет­них и иза­зов­них фил­мо­ва. Осим ли­бан­ске „Увре­де“, грч­ког „Тр­га Аме­ри­ка“, иран­ског „Без да­ту­ма и пот­пи­са“, ме­ђу иза­зо­ви­ма су и дан­ски „Шар­мер“ Ми­ла­да Ала­ми­ја и ки­не­ски „Ан­ђе­ли но­се бе­ло“ Ви­ви­јан Чу. 

Дан­ски филм „Шар­мер“ мла­дог иран­ског сце­на­ри­сте и ре­ди­те­ља Ми­ла­да Ала­ми­ја ко­ји је са шест го­ди­на као ими­грант сти­гао у Швед­ску па за­вр­шио филм­ску ака­де­ми­ју у Дан­ској. Ала­ми гле­да­о­ци­ма ну­ди уз­бу­дљи­ву и ин­тен­зив­ну пси­хо­ло­шку дра­му о мла­дом Иран­цу Есма­и­лу ко­ји очај­нич­ки по­ку­ша­ва да оства­ри љу­бав­не ве­зе са Дан­ки­ња­ма ко­је му мо­гу оси­гу­ра­ти бо­ра­ви­шну ви­зу и спа­си­ти га од де­пор­та­ци­је. Ала­ми отва­ра и те­му ра­са, кла­са и пра­ва на бор­бу за бо­љи жи­вот, су­че­ља­ва два раз­ли­чи­та кул­ту­ро­ло­шка под­не­бља и ну­ди свеж, го­то­во „ин­сај­дер­ски“ по­глед на ак­ту­ел­ну ми­грант­ску кри­зу у Евро­пи...

Ки­не­ски филм „Ан­ђе­ли но­се бе­ло“ био је је­дан од нај­бо­љих фил­мо­ва на про­шлом Ве­не­ци­јан­ском фе­сти­ва­лу и је­дан од ла­у­ре­а­та на­гра­да у Пин­гјау. У ви­зу­ел­но моћ­ном фил­му на те­му од­ра­ста­ња де­вој­чи­ца у са­вре­ме­ној Ки­ни, Ви­ви­јан Чу је по­ка­за­ла сву суп­тил­ност и сна­гу ре­жи­је, отва­ра­ју­ћи про­стор за ква­ли­тет­ну глу­му (ве­ћи­ном) не­про­фе­си­о­нал­них глу­ми­ца, по­ка­зу­ју­ћи и ве­шти­ну до­сти­за­ња уни­вер­зал­ног пла­на упр­кос по­што­ва­њу ки­не­ских спе­ци­фич­но­сти... 

На­гра­де по­бед­ни­ци­ма у Глав­ном про­гра­му 46. Фе­ста би­ће уру­че­не на све­ча­но­сти у су­бо­ту 3. мар­та.

У четвртак на Фе­сту „Об­лик во­де” 

У удар­ном Фе­сто­вом тер­ми­ну (19 са­ти) у Са­ва цен­тру у четвртак се при­ка­зу­је про­шло­го­ди­шњи до­бит­ник ве­не­ци­јан­ског „Злат­ног ла­ва” аме­рич­ки филм „Об­лик во­де” Ги­љер­ма дел То­ра ко­ји је осво­јио и ре­корд­них 13 но­ми­на­ци­ја за ово­го­ди­шњу на­гра­ду Оскар.

За 22 са­та у Са­ва цен­тру за­ка­за­на је свет­ска пре­ми­је­ра фил­ма „Из­гред­ни­ци“ Де­ја­на Зе­че­ви­ћа у ко­јем уло­ге ту­ма­че глум­ци Ра­до­ван Ву­јо­вић, Мар­та Бје­ли­ца, Мла­ден Со­виљ и Све­то­зар Цвет­ко­вић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljilja K.
Pre oko 5 godina, izašao je danski film Lov u režiji Tomasa Vinterberga i sa Madom Mikelsenom u naslovnoj ulozi. Velika imena i kvalitetan rezultat doneli su nominaciju za Oskara. Priča o učitelju koji pokušava da dobije starateljstvo nad sinom gradeći nov život dobija silovit zamah kada ga devojčica, čiji su roditelji učiteljevi prijatelji, optuži za nedolično ponašanje. Film ne ide u detalje šta se tačno desilo ni da li se desilo (mada je nagovešteno da nije), već se bavi odnosom pojedinca i zajednice prema tom činu i eventualnom dogadjaju. To je, čini se, i jedino važno. Kako se postavljamo prema onome što se dešava oko nas i kako znati šta je istina? Gde prestaju dečje fantazije koje rastu i razmnožavaju se pod uticajima medija? Kako da čovek bude deo zajednice u kojoj su svi protiv njega? Kako izgraditi i sačuvati poverenje medju ljudima? Nadam se da se Agape nije utopio u talasima napada na crkvu, već se bavio reakcijama društva, kako je to učinio i Oskarom nagradjen Pod lupom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.