Линија која се сусреће сама са собом

Слика великог формата у чијем је центру једва видљива девојчица. Око ње се назиру ствари које она у првом тренутку не може да види – као да игра жмурке. И она и посматрач морају да истраже шта се налази око ње и да открију околни свет. Детаљи слике повезани један са другим имају свој наратив и у очима посматрача буде различите асоцијације.

Овако уметница Сања Црњански открива тајну једне од шеснаест слика на својој изложби отвореној у Галерији Коларчеве задужбине.

„Жмурке”, „Ухвати ме ако можеш”, „Шума је велика тајна”, али и „Обала”, „Брда”, „Језеро”, „Фјорд” неки су од назива дела на којима уметница покушава да спозна разлику која варира од суптилне до драматичне између осећаја, у основи чулног и објективног, и опажаја – субјективног и слободног.

– Мени је увек била занимљива идеја да оно што видимо представља само један од многих доживљаја које перцепција одабира и пружи нам у том тренутку. Важно ми је да радови могу да се гледају изнова и изнова и да нису завршена прича. Циљ ми је био да посматрач види једну непрекидну линију различитих боја која се провлачи кроз целу слику, сусреће се на одређеним местима сама са собом, и тад креира препознатљиве знаке, неку врсту лавиринта, као пут који неко одабере и потом га прати – навела је ауторка.

Да је успела у жељи да публика сама доноси значење њеним делима илуструје и пример страног туристе – сликара, који је видевши излог ушао у галерију и упутио ауторки честитке.

Поставка која показује изражено интересовање Сање Црњански за опажање и доживљај опажања, али која позива и публику да својим учешћем у тумачењу буде њен интегрални део, траје до 17. марта.