Фалшизам и Ахилова тета

Изгледа да све мање верујемо правим речима, па проналазимо неке „искривљене” како бисмо се насмејали и побунили. Заиста, често се сусрећемо са онима који се „оскудно” изражавају, са малим бројем појмова. Ту штурост обично приписујемо интернету и друштвеним мрежама где се све саопштава у скраћеницама.

Редукцију у изразу налазимо и код песника, али то приписујемо савременом литерарном стилу, такозваним концентрованим метафорама. Аутори Предраг Ж. Вајагић и Бранислав Зукић у књизи „Паранојева барка – речник маргинализма” потрудили су се у забавном стилу да нам укажу на још један феномен данашњег језика, а то је да се од излизаности језика боримо и сатиром.

Духовито ругање

Маргина из перспективе ове књиге није више место где престаје утицај моћи једног друштва, већ простор у који су утекли истина, дух, сатирични поглед, горки сарказам и ведра иронија... и све друго што је имало снаге и храбрости, интелигенције и воље и да се духовито наруга „озбиљности” којом нас коре и покоравају. Речник маргинализама је водич кроз море језичких искривљења, играња са појмовима и животних истина, из перспективе барке која лута по маргинама живота и рукавцима смисла.

И тако долазимо до нових синтагми, уврнутих кованица и одговара на питања шта је Ахилова тета, Понос на млазни погон, Кредебилитет, Курјбериша...

Предраг Вајагић и Бранислав Зукић су, како рече Петар В. Арбутина, извршни директор у „Гласнику” (издавачу), од књиге „Паранојева барка” направили барку у покушају да од потопа спасе дух речи и игру.

Један од аутора Бранислав Зукић на питање „Магазина” шта је био основни мотив за поигравање ове врсте рекао нам је да је приметио како се речи понекад отргну и направе саме неки смисао, посебно када се знакови премећу, па из њих настају неки нови алтернативни симболи.

Израз бунта

– Речник маргинализама је настајао некад теже, некад натегнуто, углавном спонтано и успут. Мој колега прошета неколико кругова и падне му на памет нека духовита мисао. Код мене је мало другачије. Рецимо, слушам радио и временом у мозгу почну да ми долазе идеје, настане нека синтагма као успели појам. И тако се тим синтагмама углавном исказује неки бунт, неко неслагање са редом ствари и онда се све то упакује у сатиричну атмосферу– каже Зукић.

Шта би рекли заштитници правог језика?

– Језик се не може заштити посебним мерама. Он се нормира сваких тридесет година и сада не можемо знати у ком правцу иде, нити можемо на то утицати. Ипак, са тог становишта гледано, наш језик није угрожен, он је жива материја и добро је што је толико отворен и што долази толико речи из грчког, мађарског, бугарског, енглеског, све се те туђице прилагођавају нашој морфологији – закључује Зукић.

Па да закључимо и ми: наш језик није угрожен страним речима, туђицама како бисмо рекли, истрошили смо га сами.

Зато може да буде лековито када, као аутори, побегнемо изван „мејнстрим” области у окрајке, рубове и на језичке маргине.

Досије кикс

Амбисиозност – жеља за напретком у друштву која вас, након што прецените распон крила којима узаман млатарате, води у амбис.

Алкохоличар – чеп без покрића чији поглед на свет деформише мутно стакло испијене чаше...

Ахилова тета – ... израз се користи да означи рањиво место, али и искуснију женску особу прираслицу дететовом срцу која га усмерава ка путу мушкости...

Бадњак, de iure – Колико варница, толико парница.

Бестрзајни поп – Божји испоставник. Свештено лице које је пронашло духовни мир и више не трза ни због чега.

Бруководилац – челни човек јавног предузећа од чијих су невероватних месечних прихода већи једино дневни расходи колектива којим руководи.

Цуринам – замишљена државна творевина у којој би огромна већина становника имала симптоме гонореје или се рвала с напрслим водоводним цевима у купатилу.

Дечији додатак – једини опипљиви доказ да су млади наше највеће богатство.

Дежелатеен – тинејџер из Словеније.

Досије кикс – тајна преграда дубоко унутар мушког срца у којој се потхрањује све што се сматра заводничким неуспехом...

Џангрзав – мрзовољна, натмурена и намргођена притока Дрине.

Егзибициониста – настранац у ноћи

Фалшизам – упорно певање ван тоналитета...

Гневне обавезе – неподношљива јеткоћа постојања неког ко је (набу)сит свега, па гунђа и фркће, испијајући чаше жучи, пошто је меда одавно нестало, а коктели од мизантропског воћа исувише су благи.

Индигнација – бојево гађење над нацијом која, као кроз индиго-папир, понавља своје грешке.

IZNESCO – организација УН која се бави изношењем културних добара из држава које их неправедно и науштруб свог варварства још увек поседују.

Јастукнути – побећи пред животним недаћама у сан.

Коалициони партнер – боље да муља него да жуља!

Костур из ормана – заборављени чек кад дође на наплату.

Кредебилитет – развијен друштвени углед стечен упркос (или захваљујући) закржљалој интелигенцији; подрепутација; неверо-достојност.

Мајка Храброст – родитељица која се усуди да уђе на фејсбук профил свог детета.

Мастер студије – исто звање, друго паковање.

Месопотамaнија – Лесковац у време роштиљијаде.

Насамарићанин – милосрдник, самилошник, особа која помаже другима у своју корист.

Официр с рижом – часник кинеске војске

Телеграм – количина телећег меса коју својој потрошачкој корпи може допустити просечни српски купац.

Умишљени болесници – желе да макар цркли докажу да су у праву...

Туршија – језгровит симбол политичког увлакаштва