Falšizam i Ahilova teta

Izgleda da sve manje verujemo pravim rečima, pa pronalazimo neke „iskrivljene” kako bismo se nasmejali i pobunili. Zaista, često se susrećemo sa onima koji se „oskudno” izražavaju, sa malim brojem pojmova. Tu šturost obično pripisujemo internetu i društvenim mrežama gde se sve saopštava u skraćenicama.

Redukciju u izrazu nalazimo i kod pesnika, ali to pripisujemo savremenom literarnom stilu, takozvanim koncentrovanim metaforama. Autori Predrag Ž. Vajagić i Branislav Zukić u knjizi „Paranojeva barka – rečnik marginalizma” potrudili su se u zabavnom stilu da nam ukažu na još jedan fenomen današnjeg jezika, a to je da se od izlizanosti jezika borimo i satirom.

Duhovito ruganje

Margina iz perspektive ove knjige nije više mesto gde prestaje uticaj moći jednog društva, već prostor u koji su utekli istina, duh, satirični pogled, gorki sarkazam i vedra ironija... i sve drugo što je imalo snage i hrabrosti, inteligencije i volje i da se duhovito naruga „ozbiljnosti” kojom nas kore i pokoravaju. Rečnik marginalizama je vodič kroz more jezičkih iskrivljenja, igranja sa pojmovima i životnih istina, iz perspektive barke koja luta po marginama života i rukavcima smisla.

I tako dolazimo do novih sintagmi, uvrnutih kovanica i odgovara na pitanja šta je Ahilova teta, Ponos na mlazni pogon, Kredebilitet, Kurjberiša...

Predrag Vajagić i Branislav Zukić su, kako reče Petar V. Arbutina, izvršni direktor u „Glasniku” (izdavaču), od knjige „Paranojeva barka” napravili barku u pokušaju da od potopa spase duh reči i igru.

Jedan od autora Branislav Zukić na pitanje „Magazina” šta je bio osnovni motiv za poigravanje ove vrste rekao nam je da je primetio kako se reči ponekad otrgnu i naprave same neki smisao, posebno kada se znakovi premeću, pa iz njih nastaju neki novi alternativni simboli.

Izraz bunta

– Rečnik marginalizama je nastajao nekad teže, nekad nategnuto, uglavnom spontano i usput. Moj kolega prošeta nekoliko krugova i padne mu na pamet neka duhovita misao. Kod mene je malo drugačije. Recimo, slušam radio i vremenom u mozgu počnu da mi dolaze ideje, nastane neka sintagma kao uspeli pojam. I tako se tim sintagmama uglavnom iskazuje neki bunt, neko neslaganje sa redom stvari i onda se sve to upakuje u satiričnu atmosferu– kaže Zukić.

Šta bi rekli zaštitnici pravog jezika?

– Jezik se ne može zaštiti posebnim merama. On se normira svakih trideset godina i sada ne možemo znati u kom pravcu ide, niti možemo na to uticati. Ipak, sa tog stanovišta gledano, naš jezik nije ugrožen, on je živa materija i dobro je što je toliko otvoren i što dolazi toliko reči iz grčkog, mađarskog, bugarskog, engleskog, sve se te tuđice prilagođavaju našoj morfologiji – zaključuje Zukić.

Pa da zaključimo i mi: naš jezik nije ugrožen stranim rečima, tuđicama kako bismo rekli, istrošili smo ga sami.

Zato može da bude lekovito kada, kao autori, pobegnemo izvan „mejnstrim” oblasti u okrajke, rubove i na jezičke margine.

Dosije kiks

Ambisioznost – želja za napretkom u društvu koja vas, nakon što precenite raspon krila kojima uzaman mlatarate, vodi u ambis.

Alkoholičar – čep bez pokrića čiji pogled na svet deformiše mutno staklo ispijene čaše...

Ahilova teta – ... izraz se koristi da označi ranjivo mesto, ali i iskusniju žensku osobu priraslicu detetovom srcu koja ga usmerava ka putu muškosti...

Badnjak, de iure – Koliko varnica, toliko parnica.

Bestrzajni pop – Božji ispostavnik. Svešteno lice koje je pronašlo duhovni mir i više ne trza ni zbog čega.

Brukovodilac – čelni čovek javnog preduzeća od čijih su neverovatnih mesečnih prihoda veći jedino dnevni rashodi kolektiva kojim rukovodi.

Curinam – zamišljena državna tvorevina u kojoj bi ogromna većina stanovnika imala simptome gonoreje ili se rvala s naprslim vodovodnim cevima u kupatilu.

Dečiji dodatak – jedini opipljivi dokaz da su mladi naše najveće bogatstvo.

Deželateen – tinejdžer iz Slovenije.

Dosije kiks – tajna pregrada duboko unutar muškog srca u kojoj se pothranjuje sve što se smatra zavodničkim neuspehom...

Džangrzav – mrzovoljna, natmurena i namrgođena pritoka Drine.

Egzibicionista – nastranac u noći

Falšizam – uporno pevanje van tonaliteta...

Gnevne obaveze – nepodnošljiva jetkoća postojanja nekog ko je (nabu)sit svega, pa gunđa i frkće, ispijajući čaše žuči, pošto je meda odavno nestalo, a kokteli od mizantropskog voća isuviše su blagi.

Indignacija – bojevo gađenje nad nacijom koja, kao kroz indigo-papir, ponavlja svoje greške.

IZNESCO – organizacija UN koja se bavi iznošenjem kulturnih dobara iz država koje ih nepravedno i nauštrub svog varvarstva još uvek poseduju.

Jastuknuti – pobeći pred životnim nedaćama u san.

Koalicioni partner – bolje da mulja nego da žulja!

Kostur iz ormana – zaboravljeni ček kad dođe na naplatu.

Kredebilitet – razvijen društveni ugled stečen uprkos (ili zahvaljujući) zakržljaloj inteligenciji; podreputacija; nevero-dostojnost.

Majka Hrabrost – roditeljica koja se usudi da uđe na fejsbuk profil svog deteta.

Master studije – isto zvanje, drugo pakovanje.

Mesopotamanija – Leskovac u vreme roštiljijade.

Nasamarićanin – milosrdnik, samilošnik, osoba koja pomaže drugima u svoju korist.

Oficir s rižom – časnik kineske vojske

Telegram – količina telećeg mesa koju svojoj potrošačkoj korpi može dopustiti prosečni srpski kupac.

Umišljeni bolesnici – žele da makar crkli dokažu da su u pravu...

Turšija – jezgrovit simbol političkog uvlakaštva