Радост, честитке и аплаузи

Када смо 2011. позвали читаоце да гласају за емисије које највише цене и да издвојие  личност за коју сматратју да је аутентична ТВ звезда, надали смо се управо овоме: да ће непогрешиво препознати професионалне вредности.

Ове године су ласкаву титулу најомиљенијих освојили: „Јутарњи програм” РТС, „Дневник” РТС, „Квадратура круга” аутора и водитеља Бранка Станковића, „ТВ лица... као сав нормалан свет” Тање Петернек Алексић, „Никад није касно”, серија „Сенке над Балканом” и Јован Мемедовић који је по трећи пут заредом изгласан за најомиљеније ТВ лице.

У четвртак 22. фебруара наш клуб на 15. спрату био је тесан да прими све лауреате и ТВ екипе које су дошле да забележе предају признања „ТВ ревије”. Иако су у дану у којем је било много важних догађаја у Београду сви новинари и сниматељи били ужурбани, атмосфера је и ове године била одлична...

Мери Билић

ЛИЧНОСТИ
Срећа је акција и зафрканција прожете љубављу и вером

Бранко Милићевић Коцкица je jедан од ретких стваралаца за децу којег знају и средњовечне генерације, али и њихова деца која са истом пажњом гледају „Коцкицу” на својим мобилним телефонима... Опчињени излазе и из Позориштанцета „Пуж” које опстаје већ четири деценије. Вероватно сви знају да је ТВ серија за предшколце „Коцка,коцка,коцкица.” почела да се снима 1974. и да је 1977. основао позориште за децу „Пуж”. Данас је сигурно да „Пуж” не би постао то што је данас да није било „Коцкице”. Међутим, да није било Бранка Милићевића не би било ни „Коцкице”. Због тога, сматра, „Пуж” би требало да подигне коцкасти споменик телевизији, а телевизија би требало да подигне споменик „Бранку Коцкици”.

…Често га питају зашто више нема таквих емисија. Не зна одговор, само нагађа да је разлог финансијски. Сматра да је то питање за власнике телевизије.

– Можда би лепо било да они који продају националне фреквенције на неки начин услове телевизије да праве нешто прилагођено за децу нације чију су фреквенцију купили. Али то су вероватно пусти снови. Јер, не смемо дирати у слободу медија – каже нам…

Исидора Максимовић

ПРОФЕСИЈА ГЛУМИЦА
Увек буде хлеба од доброг посла

Када позоришну глумицу сместите у ново окружење – ТВ серију „Убице мога оца” – успех је загарантован. Лику бивше полицајке Бранке, Татјана Кецман удахнула је снагу коју су гледаоци одмах препознали, а њено тумачење опасне али несрећне жене наградили бројним похвалама по друштвеним мрежама. Бранка, нажалост, више неће плашити криминалце нити ће одушевљавати гледаоце јер су је аутори серије у 11. епизоди друге сезоне – убили.

– Она није ни лепа, ни слатка. Мргодна је и наизглед опасна, али су је заволели зато што је храбра. Правична је, истрајна. Има особине којих су људи жељни у стварном животу. Желе да виде јунаке у правом смислу те речи. Пријатељи, колеге са којима радим, били су крајње добронамерни оцењујући мој рад. Али, то сам и очекивала. Изненадило ме је што је тај лик и публика заволела. Јер, публика је сурова, каква и треба да буде. Не треба јој подилазити. Увек стрепим какве ће бити реакције јер публика зна када лажеш. Често не зна шта је лоше, али увек зна шта је добро, прича у разговору за ТВ Ревију Татјана Кецман

У серију је  ушла јер се  редитељу Предрагу Гаги Антонијевићу свидела њена фотографија на којој, како је рекао, „није млада, а физички је спремна” за задатак који је био пред Бранком...

Снежана Чикарић

ПРЕМИЈЕРЕ
Одрастао сам на доброј кинематографији

Словеначки глумац Себастијан Каваца, миљеник женског дела наше публике после улоге у серији „Сенке над Балканом”, добио је велики аплауз на премијери новог српског филма „Едерлези рајзинг” у којем тумачи главну улогу. У научно-фантастичном филму Лазара Бодроже, приказаном на 46. Фесту, Каваца (44) тумачи лик астронаута, који за сапутника у свемирској мисији добија женског андроида.

У  дубини свемира, одиграва се љубавна игра мачке и миша, улоге господара и роба, између мушкарца и савршеног женског андроида, који је одиграла Џесика Стојадиновић Стоја.

Себастијан  којег зову Словеначки Клуни је ушао у „Едерлези рајзинг”, како каже, „падобрански”. Филм је снимао у Београду три седмице, у студију и код Авалског торња, у паузи снимања немачког „Винетуа”, у ком је глумио на лакоти, језику америчких индијанаца, који у свету прича само око 40.000 људи…

Иван Аранђеловић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ