Radost, čestitke i aplauzi

Kada smo 2011. pozvali čitaoce da glasaju za emisije koje najviše cene i da izdvojie  ličnost za koju smatratju da je autentična TV zvezda, nadali smo se upravo ovome: da će nepogrešivo prepoznati profesionalne vrednosti.

Ove godine su laskavu titulu najomiljenijih osvojili: „Jutarnji program” RTS, „Dnevnik” RTS, „Kvadratura kruga” autora i voditelja Branka Stankovića, „TV lica... kao sav normalan svet” Tanje Peternek Aleksić, „Nikad nije kasno”, serija „Senke nad Balkanom” i Jovan Memedović koji je po treći put zaredom izglasan za najomiljenije TV lice.

U četvrtak 22. februara naš klub na 15. spratu bio je tesan da primi sve laureate i TV ekipe koje su došle da zabeleže predaju priznanja „TV revije”. Iako su u danu u kojem je bilo mnogo važnih događaja u Beogradu svi novinari i snimatelji bili užurbani, atmosfera je i ove godine bila odlična...

Meri Bilić

LIČNOSTI
Sreća je akcija i zafrkancija prožete ljubavlju i verom

Branko Milićević Kockica je jedan od retkih stvaralaca za decu kojeg znaju i srednjovečne generacije, ali i njihova deca koja sa istom pažnjom gledaju „Kockicu” na svojim mobilnim telefonima... Opčinjeni izlaze i iz Pozorištanceta „Puž” koje opstaje već četiri decenije. Verovatno svi znaju da je TV serija za predškolce „Kocka,kocka,kockica.” počela da se snima 1974. i da je 1977. osnovao pozorište za decu „Puž”. Danas je sigurno da „Puž” ne bi postao to što je danas da nije bilo „Kockice”. Međutim, da nije bilo Branka Milićevića ne bi bilo ni „Kockice”. Zbog toga, smatra, „Puž” bi trebalo da podigne kockasti spomenik televiziji, a televizija bi trebalo da podigne spomenik „Branku Kockici”.

…Često ga pitaju zašto više nema takvih emisija. Ne zna odgovor, samo nagađa da je razlog finansijski. Smatra da je to pitanje za vlasnike televizije.

– Možda bi lepo bilo da oni koji prodaju nacionalne frekvencije na neki način uslove televizije da prave nešto prilagođeno za decu nacije čiju su frekvenciju kupili. Ali to su verovatno pusti snovi. Jer, ne smemo dirati u slobodu medija – kaže nam…

Isidora Maksimović

PROFESIJA GLUMICA
Uvek bude hleba od dobrog posla

Kada pozorišnu glumicu smestite u novo okruženje – TV seriju „Ubice moga oca” – uspeh je zagarantovan. Liku bivše policajke Branke, Tatjana Kecman udahnula je snagu koju su gledaoci odmah prepoznali, a njeno tumačenje opasne ali nesrećne žene nagradili brojnim pohvalama po društvenim mrežama. Branka, nažalost, više neće plašiti kriminalce niti će oduševljavati gledaoce jer su je autori serije u 11. epizodi druge sezone – ubili.

– Ona nije ni lepa, ni slatka. Mrgodna je i naizgled opasna, ali su je zavoleli zato što je hrabra. Pravična je, istrajna. Ima osobine kojih su ljudi željni u stvarnom životu. Žele da vide junake u pravom smislu te reči. Prijatelji, kolege sa kojima radim, bili su krajnje dobronamerni ocenjujući moj rad. Ali, to sam i očekivala. Iznenadilo me je što je taj lik i publika zavolela. Jer, publika je surova, kakva i treba da bude. Ne treba joj podilaziti. Uvek strepim kakve će biti reakcije jer publika zna kada lažeš. Često ne zna šta je loše, ali uvek zna šta je dobro, priča u razgovoru za TV Reviju Tatjana Kecman

U seriju je  ušla jer se  reditelju Predragu Gagi Antonijeviću svidela njena fotografija na kojoj, kako je rekao, „nije mlada, a fizički je spremna” za zadatak koji je bio pred Brankom...

Snežana Čikarić

PREMIJERE
Odrastao sam na dobroj kinematografiji

Slovenački glumac Sebastijan Kavaca, miljenik ženskog dela naše publike posle uloge u seriji „Senke nad Balkanom”, dobio je veliki aplauz na premijeri novog srpskog filma „Ederlezi rajzing” u kojem tumači glavnu ulogu. U naučno-fantastičnom filmu Lazara Bodrože, prikazanom na 46. Festu, Kavaca (44) tumači lik astronauta, koji za saputnika u svemirskoj misiji dobija ženskog androida.

U  dubini svemira, odigrava se ljubavna igra mačke i miša, uloge gospodara i roba, između muškarca i savršenog ženskog androida, koji je odigrala Džesika Stojadinović Stoja.

Sebastijan  kojeg zovu Slovenački Kluni je ušao u „Ederlezi rajzing”, kako kaže, „padobranski”. Film je snimao u Beogradu tri sedmice, u studiju i kod Avalskog tornja, u pauzi snimanja nemačkog „Vinetua”, u kom je glumio na lakoti, jeziku američkih indijanaca, koji u svetu priča samo oko 40.000 ljudi…

Ivan Aranđelović

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU