Револуција се рађа из кнедле у грлу
Револуционарне идеје данас преовладавају као маркетиншки трик, каже за „Политику” кореографкиња Исидора Станишић, ауторка нове представе „Простор за револуцију” на сцени Битеф театра чија премијера је најављена за сутра када ова јединствена позоришна кућа обележава 29. година од оснивања. Представа „Простор за револуцију” у извођењу Битеф денс компаније је својеврсни осврт на обележавање стотину година од Октобарске револуције, али је заправо промишљање о данашњем свету и друштвеном поретку у коме живимо – где су данас револуционарне идеје и има ли друштво утонуло у жуту штампу, шопинг центре и ријалити програме, снаге за отпор, бунт и промену?
– Поводом стогодишњице Октобарске револуције управник Битеф театра Милош Латиновић и уметничка директорка Битеф денс компаније Јелена Кајго, дошли су на идеју да реализују савремену плесну представу на ову тему и понудили мени да је креирам. Дали су ми потпуну слободу тумачења што је резултирало промишљањем познатог закључка изведеног после Француске буржоаске револуције да свака револуција једе своју децу. Прво питање није да ли смо спремни да променимо, већ да ли смо спремни за промену? Ја сматрам да без персоналне револуције не можемо трајно променити друштвени поредак. Неке статуе Лењина су склоњене у музеје, неке су преобучене у Дарт Вејдера, а неке покопане, каже Исидора Станишић
уз напомену:
– Можемо преиспитивати све револуционарне идеје кроз историју до данас, али једино што са сигурношћу можемо рећи јесте да су временом постале извитоперене. Човек није духовно, емпатијски, ни интелектуално дорастао револуцији као промени друштвених односа набоље. Друштво се атомизује на јединке које се упућују ка нарцисоидној идеологији обожавања себе.
Љубав се третира, тврди Исидора Станишић, као рискантно инвестирање себе са непознатим исходом „јер љубав је као тетрис, када се двоје уклопе – они нестају!”.
– Постоје агенције које ће вам организовати мастердејт, састанак са самим собом, а у неким земљама могуће је и венчати се за себе. Стратегија је јасна: распарчавање заједнице на безличне индивидуе које се више не могу ујединити у отпор. Промена остаје на нивоу фризуре, мишићног тонуса, новог тигања или сексуалног партнера, док депресија, анксиозност и агресија попримају све веће размере. Човек може страховито много и дуго да трпи када му се терет сервира на кашичицу, али кад прогута сопствено достојанство оно остане као кнедла у грлу. Из те кнедле родиће се истинска револуција, или нас неће бити – додаје она.
Музику за представу „Простор за револуцију” компоновала је Дарја Јаношевић, драматург је Игор Коруга, а у представи играју Ана Игњатовић Загорац, Наташа Гвозденовић, Борис Видаковић, Тамара Пјевић, Миона Петровић, Јакша Филиповац и Никола Живановић.
– Будућност нам сугерише да је свемирски туризам могућ, да је могуће одабрати пол детета, дигитално забележити ДНК и, чак, постићи бесмртност. Међутим, када се помене промена система у коме живимо, наступа убеђење да је то немогуће. Наравно да је такво убеђење производ самог капиталистичког система, али оно је укорењено у потреби за удобношћу. Удобност анестезира сваку помисао на отпор, истовремено нам пружајући илузију сигурности која постаје основни регулатор понашања. Везују нас разноразним сигурносним појасевима док нас лицемерно хране генетски модификованим производима. Живимо безбедно умирање у удобним сандуцима које полетно сами себи израђујемо – каже Исидора Станишић.
Један од савршених механизама капитализма, примећује наша саговорница, јесте да се сваки потенцијални отпор према истом преобрати у сопствену корист. Тако долазимо до „Простора за револуцију”. Понуђен од стране система, он функционише по принципу „Собе за бес”: за извесну своту пружа вам се могућност да акумулирани бес искалите ломећи ствари које се ту налазе и, кад се коначно ослободите накупљене агресије, можете се растерећени вратити својој свакодневици, вероватно и не питајући се одакле сав тај бес. Прикривање узрока болести кроз уклањање симптома основна је мантра.
–Да резимирам, у фокусу наше представе је конформизам и оно што је револуционарно данас: најновији душек од меморијске пене. Парадоксално, та пена нас уљујкује у заборав – закључује уметница.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


