Острво вечитог пролећа

Од Гибралтара, кроз дубоке воде Атлантика целу ноћ се плови до тамних стена Тенерифа, највећег острва Канарског архипелага. Има их седам и свако је различито; једино заједничко им је то што су вулканског порекла.

Тенерифе слови као најлепше. Туристи се купају у базенима Сан Телмо са морском водом. Температура током целе године креће се од 17 до 28 степени Целзијуса. Планина Теиде, са највишим врхом у Шпанији, целе године је покривена снегом, што привлачи скијаше. Тенерифе су најпосећенија дестинација на свету: за годину дана овде борави пет милиона туриста. То је место вечитог пролећа – од јануара до децембра – све је зелено, бујно и уцветало. Фуертевентура и Ланцерот су пустињска острва са пустињском климом, топла и сува, јер киша не пада неколико година.

Башта наде

Још Римљани су овај архипелаг назвали Срећним острвима или Баштом наде. Канарска острва су од 1496. део Шпаније. Кристифор Колумбо се заустављао у њиховим лукама на путу за Нови свет.

Староседеоци острва су Гуанчоси, високи људи светлих очију и беле коже. Пре 500 година шпански освајач Алонзо Фернандез де Луго ушао је са својом флотом у залив Ањаза (лука Санта Круз).

Дуго се мислило да су Канарска острва добила име по птици – погрешно, јер име Канари потиче од римске речи „канарио” – острва паса који потичу са овог архипелага. Од свих, најпосећеније је острво Тенерифе, за друго, Фуертевентура, карактеристичан је песак са камилама, а Ланцероте подсећа на површину Марса.

Санта Круз де Тенерифе је главни град архипелага. Пун је туриста и посетилаца из целог света; незаобилазна је посета раскошној вили племића Леркара са изузетно вредним експонатима.

Пажњу плени вулкански масив Пико де Теиде и снегом покривени врх, висок 3.718 метара. У подножју је долина, а на њој се шепуре широколисне гране банана.

Туристи опседају Санта Круз. На  тргу су троспратна фонтана и клупе од мајолике. Око парка, Гарсија Санабрија, улице су пуне света; највише је странаца који у оквиру крстарења свраћају у Санта Круз – из два разлога. Први је да виде град – и други да у њему шопингују – јер су унапред обавештени да је бесцаринска зона. Излози продавница, нарочито оних поред луке, имају разноврсну робу за свачији укус и џеп.

Песак на плажи из – Марока

Сви здушно препоручују чувену Лас Терезитас плажу. Поред тога што је беспрекорно уређена и лепа – посебно нам се допала што је једина плажа на острву са жутим песком донетим са обала Африке, из Марока.

За Пуерто де ла Круз кажу да је најпосећеније место у Европи. У старом језгру уједно и пешачкој зони је све; улица цвећа, љупки тргови, неговане старинске куће са доксатима, кафеи од три столице, црква из 17. века, најстарији хотел „Монопол” – и све то оплемењено треперавим звуцима гитаре.

Уз обалу се стиже до старе четврти ниских кућица јарких боја, окамењених у неком давном времену. Пробајте гелато, или палачинку са дивљим јагодама... Ако кренете супротно од трга Чарка пред вама је широка полукружна тераса наднета над стене о које ударају запенушани таласи Атлантика. Уз обалску страну налази се Плаја де Мартинез, са базенима са морском водом. Најстарије шеталиште Сан Телмо води поред мора и бело окречене црквице из 17. века. Најзад долазите до краја шеталишта и почетка плаже са црним песком. Кафу обавезно попити у „Кафе д Пари” – и кад прокрстарите узаним уличицама са низом радњи чека на вас жути возић и (бесплатно) вози вас у  Лоро парк.

На том округлом брежуљку са егзотичним биљем и пламеноцрвеним стрелицијама, у прелепој тропској башти живе јата папагаја разних врста, боја и величина. Преостаје вам само да се сместите у неку од сеница, хладњака или кафеа и да посматрате… Док ружичасти фламингоси мирно чепркају по језерцу са лотосима, жуто-плава ара по конопцу вози бицикл, зелени крештавац игра фламенко, бели папагај са црвеном ћубом прича шпански... Коме досаде пернати наметљивци, мало даље може да  погледа спектакуларну игру делфина.

Недалеко од Пуерта, смештена на оштрој косини, лежи бивша престоница, град Оротава – обрасла непрегледним бананама, лимуновим и наранџиним стаблима. Све улице су стрме и воде уз и низ – брдо. На падинама се простиру хацијенде и старе виле патинастих фасада.

Боравак у Пуерту не би био комплетан ако не посетите једну од безброј плажа и окупате се у хладњикавој води Атлантика. Најпознатија је „Плаја де лас Америкас” која лежи на североисточној страни острва. Данас је то једно од најпосећенијих летовалишта на Тенерифама. Даље, асфалтном траком оивиченом „берберском смоквом”, кактусом врло уносним због кошениле, инсекта од којег се прави најбоља црвена боја за козметику – стиже се до Лос Гигантес, високе и стрме стене у чијем је подножју „вамп-насеље” хотела и приватних апартмана људи из разних крајева света.

Кухиња Канарских острва је комбинација шпанског, афричког и латиноамеричког утицаја. Специјалитет је папас аругадас, барени кромпир преливен љутим мохо-сосом. Канарски сосови су неизбежан састојак јела. Мохо-кочино, или свињски гулаш, не би био особен да нема моха. Дакле, ништа без сосова…

Сир од цвета

Има још нешто изузетно – то је цветни сир. Справља се тако што се цвет специјалне биљке потопи у воду која се истог часа згруша у сурутку. Када га процеде и осуше сир може да траје и – годину дана.

Било би недопустиво завршити вечеру а не попити јединствени рум од меда. Чувени архиукас, како се каже на шпанском, справља се од прженог шећера. У специјалним подрумима туристи разгледају уредно послагану бурад на чијој предњој страни су исписана имена оних који су га пили. Поносно су нам саопштили да су међу најславнијим дегустаторима били – Вили Брант и Валтер Шел.