Ostrvo večitog proleća

Od Gibraltara, kroz duboke vode Atlantika celu noć se plovi do tamnih stena Tenerifa, najvećeg ostrva Kanarskog arhipelaga. Ima ih sedam i svako je različito; jedino zajedničko im je to što su vulkanskog porekla.

Tenerife slovi kao najlepše. Turisti se kupaju u bazenima San Telmo sa morskom vodom. Temperatura tokom cele godine kreće se od 17 do 28 stepeni Celzijusa. Planina Teide, sa najvišim vrhom u Španiji, cele godine je pokrivena snegom, što privlači skijaše. Tenerife su najposećenija destinacija na svetu: za godinu dana ovde boravi pet miliona turista. To je mesto večitog proleća – od januara do decembra – sve je zeleno, bujno i ucvetalo. Fuerteventura i Lancerot su pustinjska ostrva sa pustinjskom klimom, topla i suva, jer kiša ne pada nekoliko godina.

Bašta nade

Još Rimljani su ovaj arhipelag nazvali Srećnim ostrvima ili Baštom nade. Kanarska ostrva su od 1496. deo Španije. Kristifor Kolumbo se zaustavljao u njihovim lukama na putu za Novi svet.

Starosedeoci ostrva su Guančosi, visoki ljudi svetlih očiju i bele kože. Pre 500 godina španski osvajač Alonzo Fernandez de Lugo ušao je sa svojom flotom u zaliv Anjaza (luka Santa Kruz).

Dugo se mislilo da su Kanarska ostrva dobila ime po ptici – pogrešno, jer ime Kanari potiče od rimske reči „kanario” – ostrva pasa koji potiču sa ovog arhipelaga. Od svih, najposećenije je ostrvo Tenerife, za drugo, Fuerteventura, karakterističan je pesak sa kamilama, a Lancerote podseća na površinu Marsa.

Santa Kruz de Tenerife je glavni grad arhipelaga. Pun je turista i posetilaca iz celog sveta; nezaobilazna je poseta raskošnoj vili plemića Lerkara sa izuzetno vrednim eksponatima.

Pažnju pleni vulkanski masiv Piko de Teide i snegom pokriveni vrh, visok 3.718 metara. U podnožju je dolina, a na njoj se šepure širokolisne grane banana.

Turisti opsedaju Santa Kruz. Na  trgu su trospratna fontana i klupe od majolike. Oko parka, Garsija Sanabrija, ulice su pune sveta; najviše je stranaca koji u okviru krstarenja svraćaju u Santa Kruz – iz dva razloga. Prvi je da vide grad – i drugi da u njemu šopinguju – jer su unapred obavešteni da je bescarinska zona. Izlozi prodavnica, naročito onih pored luke, imaju raznovrsnu robu za svačiji ukus i džep.

Pesak na plaži iz – Maroka

Svi zdušno preporučuju čuvenu Las Terezitas plažu. Pored toga što je besprekorno uređena i lepa – posebno nam se dopala što je jedina plaža na ostrvu sa žutim peskom donetim sa obala Afrike, iz Maroka.

Za Puerto de la Kruz kažu da je najposećenije mesto u Evropi. U starom jezgru ujedno i pešačkoj zoni je sve; ulica cveća, ljupki trgovi, negovane starinske kuće sa doksatima, kafei od tri stolice, crkva iz 17. veka, najstariji hotel „Monopol” – i sve to oplemenjeno treperavim zvucima gitare.

Uz obalu se stiže do stare četvrti niskih kućica jarkih boja, okamenjenih u nekom davnom vremenu. Probajte gelato, ili palačinku sa divljim jagodama... Ako krenete suprotno od trga Čarka pred vama je široka polukružna terasa nadneta nad stene o koje udaraju zapenušani talasi Atlantika. Uz obalsku stranu nalazi se Plaja de Martinez, sa bazenima sa morskom vodom. Najstarije šetalište San Telmo vodi pored mora i belo okrečene crkvice iz 17. veka. Najzad dolazite do kraja šetališta i početka plaže sa crnim peskom. Kafu obavezno popiti u „Kafe d Pari” – i kad prokrstarite uzanim uličicama sa nizom radnji čeka na vas žuti vozić i (besplatno) vozi vas u  Loro park.

Na tom okruglom brežuljku sa egzotičnim biljem i plamenocrvenim strelicijama, u prelepoj tropskoj bašti žive jata papagaja raznih vrsta, boja i veličina. Preostaje vam samo da se smestite u neku od senica, hladnjaka ili kafea i da posmatrate… Dok ružičasti flamingosi mirno čeprkaju po jezercu sa lotosima, žuto-plava ara po konopcu vozi bicikl, zeleni kreštavac igra flamenko, beli papagaj sa crvenom ćubom priča španski... Kome dosade pernati nametljivci, malo dalje može da  pogleda spektakularnu igru delfina.

Nedaleko od Puerta, smeštena na oštroj kosini, leži bivša prestonica, grad Orotava – obrasla nepreglednim bananama, limunovim i narandžinim stablima. Sve ulice su strme i vode uz i niz – brdo. Na padinama se prostiru hacijende i stare vile patinastih fasada.

Boravak u Puertu ne bi bio kompletan ako ne posetite jednu od bezbroj plaža i okupate se u hladnjikavoj vodi Atlantika. Najpoznatija je „Plaja de las Amerikas” koja leži na severoistočnoj strani ostrva. Danas je to jedno od najposećenijih letovališta na Tenerifama. Dalje, asfaltnom trakom oivičenom „berberskom smokvom”, kaktusom vrlo unosnim zbog košenile, insekta od kojeg se pravi najbolja crvena boja za kozmetiku – stiže se do Los Gigantes, visoke i strme stene u čijem je podnožju „vamp-naselje” hotela i privatnih apartmana ljudi iz raznih krajeva sveta.

Kuhinja Kanarskih ostrva je kombinacija španskog, afričkog i latinoameričkog uticaja. Specijalitet je papas arugadas, bareni krompir preliven ljutim moho-sosom. Kanarski sosovi su neizbežan sastojak jela. Moho-kočino, ili svinjski gulaš, ne bi bio osoben da nema moha. Dakle, ništa bez sosova…

Sir od cveta

Ima još nešto izuzetno – to je cvetni sir. Spravlja se tako što se cvet specijalne biljke potopi u vodu koja se istog časa zgruša u surutku. Kada ga procede i osuše sir može da traje i – godinu dana.

Bilo bi nedopustivo završiti večeru a ne popiti jedinstveni rum od meda. Čuveni arhiukas, kako se kaže na španskom, spravlja se od prženog šećera. U specijalnim podrumima turisti razgledaju uredno poslaganu burad na čijoj prednjoj strani su ispisana imena onih koji su ga pili. Ponosno su nam saopštili da su među najslavnijim degustatorima bili – Vili Brant i Valter Šel.