Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стари партнери купују „Магнохром” у три дела

Не­ка­да­шњи кра­ље­вач­ки ги­гант по­но­во се про­да­је, а нај­за­ин­те­ре­со­ва­ни­ји куп­ци су ду­го­го­ди­шњи по­слов­ни парт­не­ри и по­ве­ри­о­ци
Стари партнери купују „Магнохром” у три дела
Фабрика Магнохром у Краљеву (Фото М.Д)

Кра­ље­во – Пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић је, при­ли­ком не­дав­не по­се­те Кра­ље­ву, по­ред дру­гих на­бро­је­них при­ли­ка за убр­за­ни раз­вој Кра­ље­ва на­ја­ви­ла и шан­су за опо­ра­вак „Маг­но­хро­ма”. Ова фа­бри­ка ва­тро­стал­них ма­те­ри­ја­ла и елек­тро­тер­мич­ких про­из­во­да се, по­сле не­у­спе­ле при­ва­ти­за­ци­је 2007. го­ди­не, то јест про­да­је ин­диј­ској ком­па­ни­ји „Гло­бал стил”, по­ро­ди­ци Ми­тал, са­да куп­ци­ма ну­ди у три де­ла: као фа­бри­ка ва­тро­стал­них ма­те­ри­ја­ла са руд­ни­ци­ма, фа­бри­ка елек­тро­тер­мич­ких про­из­во­да и фа­бри­ка те­ром и смо­лом ве­за­них опе­ка. 

По­слов­ни ком­плекс фа­бри­ке ва­тро­стал­них ма­те­ри­ја­ла у Кра­ље­ву, чи­не руд­ни­ци „Шу­ма­ди­ја” и „Маг­не­зит” са по­го­ни­ма екс­пло­а­та­ци­је и се­па­ра­ци­је ру­де ва­тро­стал­них ма­те­ри­ја­ла на ви­ше ло­ка­ци­ја. По­чет­на це­на це­ло­куп­не опре­ме те фа­бри­ке ва­тро­стал­них ма­те­ри­ја­ла, екс­пло­а­та­ци­о­на пра­ва на по­љи­ма по­ме­ну­тих руд­ни­ка и зе­мљи­ште у сво­ји­ни на под­руч­ју Кра­ље­ва, Чач­ка, Ча­је­ти­не и Гор­њег Ми­ла­нов­ца из­но­си око 275 ми­ли­о­на ди­на­ра. 

На про­да­ју је и по­крет­на и не­по­крет­на имо­ви­на фа­бри­ке елек­тро­тер­мич­ких про­из­во­да (ФЕТП) у Кра­ље­ву, ко­ја об­у­хва­та про­из­вод­не и по­моћ­не згра­де, згра­ду про­дав­ни­це и не­ко­ли­ко тра­фо-ста­ни­ца, као и це­ло­куп­ну опре­му пре­ма по­чет­ној це­ни од око 89 ми­ли­о­на ди­на­ра. И, тре­ћу це­ли­ну пред­ста­вља фа­бри­ка смо­лом и те­ром ве­за­них опе­ка, чи­ја је по­чет­на це­на око 12,5 ми­ли­о­на ди­на­ра.

Аген­ци­ја за ли­цен­ци­ра­ње сте­чај­них управ­ни­ка за­ка­за­ла је јав­но над­ме­та­ње за 21. март 2018. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. Пре­ми­јер­ка Бр­на­бић је у Кра­ље­ву још украт­ко ка­за­ла да, иако тра­је рок за от­куп до­ку­мен­та­ци­је она има са­зна­ња да по­сто­је озбиљ­не, до­ма­ће и стра­не ком­па­ни­је за ку­по­ви­ну по­ме­ну­тих фа­бри­ка и на то­ме је за­сно­ва­ла на­ду у опо­ра­вак кра­ље­вач­ког „Маг­но­хро­ма”. 

Ка­ко не­зва­нич­но са­зна­је­мо, си­гур­но је да ће по­тен­ци­јал­ни ку­пац би­ти фин­ска ком­па­ни­ја „Афа­рак”, ко­ја је са­да у за­ку­пу по­го­на за про­из­вод­њу син­тер маг­не­зи­та и у про­те­клих го­ди­ну да­на је оба­ви­ла не­ко­ли­ко про­из­вод­них кам­па­ња. О овој ком­па­ни­ји се ов­де за­и­ста го­во­ри као ве­о­ма успе­шној и свет­ски по­зна­тој. За­тим, нај­ма­ње три до­ма­ћа пред­у­зе­ћа, у ра­ни­јем пе­ри­о­ду та­ко­ђе по­слов­ни парт­не­ри „Маг­но­хро­ма”, би­ће у кон­ку­рен­ци­ји за ку­по­ви­ну фа­бри­ке елек­тро­тер­мич­ких про­из­во­да, а ме­ђу њи­ма ће, ве­ро­ват­но, би­ти и по­след­њи за­ку­пац тих по­го­на фир­ма „Фе­ро­ин­вест”.

Што се фа­бри­ке смо­лом и те­ром ве­за­них опе­ка ти­че ту се, као о бу­ду­ћем вла­сни­ку по­нај­ви­ше го­во­ри о бе­о­град­ском пред­у­зе­ћу „Бо­мекс”, ко­је је као ра­ни­ји хи­по­те­кар­ни по­ве­ри­лац већ вла­сник опре­ме у овом по­го­ну па би би­ло ло­гич­но да по­ста­не и ку­пац згра­де и ин­фра­струк­ту­ре. 

Мно­ге Кра­љев­ча­не је ова вест об­ра­до­ва­ла, по­го­то­во што се ра­чу­на на озбиљ­ни­ју при­ва­ти­за­ци­ју од оне ка­да су бив­ши вла­сни­ци из мул­ти­на­ци­о­нал­не ком­па­ни­је „Гло­бал стил” по­го­не опу­сто­ши­ли, фа­бри­ку за­ду­жи­ли па је „Маг­но­хром” сеп­тем­бра 2016. го­ди­не оти­шао у сте­чај. Упр­кос то­ме, још по­сто­ји на­да да ће „Маг­но­хром” као и Фа­бри­ка ва­го­на, ови не­ка­да­шњи ги­ган­ти „жив­ну­ти”. То по­го­то­во код ста­ри­јих, ко­ји пам­те да је ов­де ра­ди­ло ско­ро де­сет хи­ља­да рад­ни­ка а са­да ни сто­ти­нак. Да је, ре­ци­мо, са­мо у „Маг­но­хро­му” и ње­го­ви­ма руд­ни­ци­ма би­ло за­по­сле­но око 5.500 и да се из тих по­го­на, на ви­ше кон­ти­не­на­та из­во­зио ва­тро­стал­ни ма­те­ри­јал и опе­ка. Го­ди­шње се про­из­во­ди­ло око 120.000 то­на тих опе­ка, на на хи­ља­де тер­мо­а­ку­му­ла­ци­о­них пе­ћи, бој­ле­ра, гре­ја­ли­ца, греј­них те­ла...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Није могло бити веће штете по интерес народа од пљачке и уништења стечене имовине. Коме све није продавата та имовина, ко је све није пљачкао и уништавао. Одакле све из света низу дошли разни пробисвети да пљачкају и уништавају заједно са домаћим. Купе фабрику, мало више од џаба, а онда опљачкају шта се опљачкати може и затворе фабрику, радници на улицу, а трошкови и дугови на трошак државе то јест свег народа. Када неко тако остане без имовине он је развлашћен и беспомоћан и далеко је од тога да такво друштво може допринети просперитету народа.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.