Неважни Харадинај

Протеклог викенда на Телевизији „Палма плус” емитован је интервју с Рамушем Харадинајем. Аутор је новинар Стево Гркинић, који је у емисији „Ни по бабу ни по стричевима” од 1998. године разговарао са свим албанским вођама. Станица „Палма плус” има два студија у Јагодини и Београду, а Гркинић је с Харадинајем разговарао на Косову и Метохији.

После пуштања Харадинаја на слободу из Хашког трибунала и реакције председника Републике Бориса Тадића, премијера Војислава Коштунице и целокупне јавности Србије, Гркинићев интервју би свакако требало да буде занимљив и за друге медије и за политичку елиту. Могао је интервју да постане и медијска тема. Али ништа се од тога није догодило, чак је био мање цитиран, у само два штампана медија и ни у једном електронском, него разговори с политичарима који су редовни гости на свим телевизијама Србије. Цела албанска штампа је пренела интервју, а тражиле су га и стране телевизије.

„Харадинај је на сва питања одговарао на српском који је усавршио у Хагу и био је врло отворен”, каже Гркинић. Када су разговарали пре две године, 70 одсто Харадинајевих одговора било је на српском, а сада је то било сто одсто. „У Хагу је гледао ’Пинк’ и РТС, причао је са Србима и Хрватима. Чак је Винку Пандуровићу у шали рекао да ће признати Републику Српску”, каже Гркинић.

Рамуш Харадинај није тражио питања унапред и на сва постављена је одговорио. „Не видим зашто ми не разговарамо с другом страном. О Косову сам поред свих албанских вођа разговарао и са свим домаћим политичарима осим Слободана Милошевића и његове супруге. Народ треба да зна шта они мисли. А свакако да је занимљив после ослобађајуће пресуде у Хагу. Тиме не само да је незадовољна Србије него и пола Косова. Он на то одговара да је то ствар политике.” Да све постаје политика доказао је баш Харадинај који хоће да сруши Тачија и чија је странка – по повратку из Хага – на десет посланика колико је имао добила пет нових.

Аутор каже да је после емисије могло да реагује Тужилаштво за ратне злочине. Није ни оно. „Харадинај је оптужен за смрт шест цивила 1998. године, а ослобођен је зато што се народ сам латио оружја и изабрао га за вођу, тако да он није знао шта се догађа и није могао бити кажњен за командну одговорност”, објашњава Гркинић и каже да је Харадинај, на чију је одбрану утрошено девет милиона евра, рекао да Србија покаже ако има неке друге доказе против њега. Новинар „Палме плус” је у Јагодину стигао после „Олује” и разумљиво је зашто га интересују злочини и каже да је био на Косову да зна да је тамо било злочина и да га занима оно што није било предмет оптужнице.

Гркинић не зна зашто медији нису цитирали овај интервју. „То треба да питате њих. Ја мислим да се Срби превише баве сами собом, да не виде и не чују шта се дешава око њих.”

Раде Вељановски, професор на Факултету политичких наука, каже да је велико питање шта је по среди. „Да ли је то демократизација, или ту телевизију гледа мало људи, или су сада само избори у жижи. На такве новинарске потезе се обично реагује, али пошто су могуће и погромашке реакције, можда је и боље што их нема.”

Вељановски каже да ова тишина можда значи да се није желело да се прича шири, али да можда није било интересовања што је интервју био „баш с њим и баш на том медију”. „У суштини медији имају право да покажу интересовање. Нема штете да се направи такав интервју јер боље је да људи знају него да не знају шта он мисли. Ипак, најинтересантније је што је Харадинај баш на тој телевизији. Гледао сам парче и он се сасвим нормално понашао.”

Доктор Јованка Матић, научни сарадник Института друштвених наука, сматра да медији рачунају да то сада није занимљиво. „Подлегли су изборној грозници, раде само за бираче, а друге вести нису толико занимљиве. Све је подређено кампањи.”

Она каже да је Рамуш Харадинај згодна тема за народњачки блок јер је цео случај погодан за антихашка осећања. „Али, њен емотивни набој је већ употребљен. Само хашка тема није пресудна за регрутовање нових гласача, другим речима немогуће је придобити нове гласаче на тој теми.”

Јованка Матић каже да ово можда може да се чува у резерви јер је већи потенцијал који би могао да се искористи против присталица европске оријентације продаја органа киднапованих Срба о којој у својој књизи пише Карла дел Понте.

Тако су медији у Србији пропустили вест, а политичари прилику да стичу изборне поене.