Опет ћемо производити тракторе

Саговорника подсећамо на упозорења економиста да је, после добрих резултата фискалне консолидације, Србији сада потребан чак троструко већи привредни раст од прошлогодишњег и много веће домаће јавне и приватне инвестиције.

Шта је то привреду кочило да брже расте и више инвестира?

У годинама за нама, када је држава морала да смањује трошкове, пензије и плате у јавном сектору како би избегла банкрот, није било реално очекивати високе стопе раста. Поготово у условима када јавни сектор ствара више од половине БДП-а. Уместо очекиваних три одсто, остварени привредни раст од 1,9 процената у 2017, осим смањене потрошње, последица је и великог подбачаја пољопривреде због суше, али и раста цена енергената.

Очекивани бољи приноси у пољопривреди и почетак рада нових фабрика страних инвеститора иду у прилог и званичним и проценама стручне јавности да у 2018. можемо да очекујемо двоструко већи привредни раст од прошлогодишњег. Чињеница да је Србија лане привукла готово 2,6 милијарди евра страних директних улагања, више него све земље у региону заједно, доста говори...

Шта то, конкретно, говори?

Пре свега, да је Србија добро место за улагања, сигурно и исплативо, што потврђује прошлогодишњи инвестициони учинак и најаве нових, великих страних улагања. Истовремено, приметно јача и извозни и инвестициони потенцијал домаћих компанија. Важно је што је српска економија стабилна и што свој раст заснива на инвестицијама и извозу, дакле на здравим основама. Тај раст је можда спорији, али је здравији, не постиже се новим задуживањем државе и на потрошњи без покрића.

Досадашња страна улагања су доносила нова радна места, али углавном она слабије плаћена?

Досадашње стране инвестиције знатно су допринеле смањењу незапослености и расту извоза из Србије. Сада смо у позицији да се више усмеримо на привлачење компанија које ће, осим нових радних места, Србији донети и савремене технологије, допринети подизању технолошког нивоа наше привреде, омогућити нашим фирмама да се укључују у њихове добављачке ланце и које ће запошљавати високообразоване, боље плаћене раднике. Захваљујући заокрету у политици подстицања инвестирања, у Србију су већ стигле високотехнолошке инвестиције. Немачки „Континентал” је у Новом Саду отворио свој истраживачко-развојни центар, средином године у Нишу ће бити завршена фабрика најсавременије расвете аустријске компаније „Цумтобел”. Осим „Мајкрософта”, који шири своје активности, развојни центар у Србији имаће и амерички НЦР.

Уврежено је мишљење у јавности да држава субвенционише само странце?

Наравно да то није тачно. Од друге половине прошле године субвенције су претежно одобрене домаћим компанијама. Само на једној од последњих седница Савета за економски развој, чији сам и ја члан, одлучено је, односно предложено Министарству и влади, да одобре подстицаје за поднете пројекте десет домаћих компанија. Тако су подржане инвестиције произвођача рубља „Санатекс” из Сјенице, произвођача чоколаде „Нели” из Лознице, затим произвођача намештаја од камена „Емилио Стекер” из Пријепоља, као и произвођачких фирми из Сврљига, Крупња, Руме, Сремске Митровице и погону београдске фирме у Косјерићу. Раније су субвенције одобрене и компанијама попут „Златиборца”, „Бекамента”, „Чипсвеја”... Чињеница је да многе домаће компаније нису знале да могу да добију овакву подршку. Осим што се залаже да држава субвенционише и домаће инвеститоре, Привредна комора Србије подстиче компаније да конкуришу и пружа им подршку да се за то што боље припреме.

Шта Привредна комора Србије још предлаже Влади како би се олакшало пословање компаније и омогућио бржи привредни раст?

Осим иницијатива привредника за измене постојећих и доношење нових прописа, мислимо да је отворен простор за пореско растерећење привреде. Први корак је направљен у децембру, усвајањем пакета закона који почетницима у бизнису доноси знатне олакшице и уштеде. Залажемо се и да се отварање нових малих и средњих предузећа и развој предузетништва, као и ширење постојећих, подстакне и такозваним пореским кредитирањем, о чему разговарамо с Владом. Охрабрује податак да је, после 2011. године, у 2017. основано највише привредних субјеката.

Званична Србија се поодавно залаже за стварање јединственог економског простора западног Балкана. После десет година од оснивања Цефте још нема праве слободне трговине. Камиони на граници чекају и по 48 сати, трошкови су огромни. Македонија је недавно опет блокирала увоз брашна из Србије?

Цефта споразум омогућава бесцаринску робну размену, али су нецаринске баријере које једни другима намећемо један од разлога што нам међусобна размена у региону расте спорије него размена с ЕУ. Отклањање препрека, усклађивање прописа, сертификата, царинских процедура, рада граничних служби значајно би, врло брзо, допринело увећању међусобне трговине – бар за трећину. То је захтев привредника и на томе привредне коморе инсистирају код влада региона. Стварање јединственог економског простора без баријера, с 19.000 потрошача, привукао би и много више страних инвеститора, а чвршће повезивање пословних заједница донело више међусобне трговине и инвестиција. О томе сведоче прошлогодишњи резултати у унапређењу привредне сарадње Србије и Албаније: размена је повећања и то обострано за више од трећине, потписани су и први споразуми о формирању заједничких компанија и кренуле прве инвестиције.

Како се напредује у реализацији идеје о заједничком економском простору западног Балкана?

Охрабрује јасна политичка воља које раније није било, али је жеља привреде да се то одвија много брже. Владе су се потписивањем Акционог плана обавезале на изградњу регионалног економског подручја. Потребно је да се то спроведе и на оперативном нивоу, да се определе и људи и средства за брже спровођење 115 мера.

Какав би регион, у економском смислу, био по вољи ЕУ?

Онакав какав ми желимо. Није питање какав је регион по вољи ЕУ, него какав је нама потребан. Ми желимо успешан регион – без баријера и с мање трошкова у међусобном пословању, регион који ће имати добру инфраструктуру, подстицајно пословно окружење, прописе усклађење с европским, већи привредни раст, више инвестиција и запослених, продуктивније и конкурентније компаније способне да више производе и извозе... А Европска унија подржава изградњу јединственог економског простора и регионалне интеграције, јер је то начин да се западнобалканске економије боље припреме и спремније уђу на заједничко европско тржиште.

Недавно сам се у Бриселу састао с комесаром Ханом и генералним директором за проширење Данијелсоном и охрабрила ме је воља да се разговара о такозваном инклузивнијем приступу проширењу. Идеја је да када у региону ускладимо неки сет прописа, када испреговарамо неко поглавље, део тога одмах почнемо да примењујемо, како би се олакшала трговина и инвестиције, не чекајући да се сва поглавља затворе и да постанемо чланица ЕУ. То би привреди донело нове могућности и видљиве конкретне користи – мање трошкове пословања и већу конкурентност пред страним инвеститорима.

Недавно је из Брисела стигла вест да ћете ви водити одбор Еврокоморе за дигитализацију. Колико су наше компаније способне да се укључе у дигиталне токове и како Комора у томе може да им помогне?

Дигитална трансформација традиционалних индустрија и отварање нових дигиталих бизниса, питање је опстанка привреде. С тим се суочавају и компаније у Немачкој, у Аустрији, Француској Шпанији, Естонији... Промене производних и пословних процеса и бизнис модела, услед технолошких промена, толико су радикалне и брзе да више није питање како ће индустрије изгледати за десет, већ за две-три године. Истраживање које смо спровели међу компанијама из металске, електронске индустрије и туризма указује да је привреди, посебно малим и средњим предузећима, потребна озбиљна помоћ. Чак 60 одсто анкетираних за сада ништа не ради на дигитализацији, а планиране активности осталих се своде на, рецимо, увођење софтвера за обрачуне фактуре или на израду вебсајта. Зато је основан Центар за дигиталну трансформацију ПКС, који ће, посебно малим и средњим предузећима, информисањем, саветовањем и едукацијом, предлагањем модела трансформације и финансирања, подршком у имплементацији дигиталних решења, повезивањем с онима који поседују знање, технологију, инструменте и фондове, помоћи да своје компаније и пословање што брже и ефикасније дигитално трансформишу.

Да ли се систем образовања довољно брзо прилагођава њеним захтевима? Узима ли маха дуално образовање?

Најважније да смо добили Закон о дуалном образовању, први у региону, чиме дуални модел уводимо у редован школски систем. До сада је у пилот пројекте, које смо реализовали уз подршку Аустрије, Немачке и Швајцарске, укључено 2.000 ђака, који се школују за 19 дуалних и 43 образовна профила с елементима дуалног образовања, у 128 школа и 205 компанија. Много више – око 2.000 компанија, заинтересоване су да на тај начин сарађују са школама и обезбеде кадрове који су им потребни. На предлог привредника, за наредну школску годину припрема се још 14 образовних профила по дуалном моделу, међу којима су мехатроничар, грађевински, туристичко-хотелијерски и техничар за компјутерско управљање и оператер у прехрамбеној индустрији.

Каква је судбина „Агрокорових” компанија у Србији. Има ли међу заинтересованих међу пословним људима код нас за куповину неку од компанија?

Компаније у Србији послују стабилно, а мој утисак је да се стање консолидује у целом систему. Данас сам добио потврду да је окончана продаја тржног центра „Меркатор” у Београду, чиме је обезбеђен додатни капитал за исплату дуговања банкама и исплату добављача. Истина је да постоји интересовање наших привредника за куповину „Агрокорових” компанија, почев од делова из ланаца продаје, до производних капацитета. Како оних у Србији, тако и у Хрватској. Антрфиле

Србија ће опет производити тракторе Оглашена је продаја ИМТ-а. Да ли то значи да је Србија коначно решила да не производи тракторе?

Напротив. Сигуран сам да ће се у Србији поново производити трактори. Добар сигнал је да су међу заинтересованим фирмама за куповину и произвођачи трактора.