Opet ćemo proizvoditi traktore

Sagovornika podsećamo na upozorenja ekonomista da je, posle dobrih rezultata fiskalne konsolidacije, Srbiji sada potreban čak trostruko veći privredni rast od prošlogodišnjeg i mnogo veće domaće javne i privatne investicije.

Šta je to privredu kočilo da brže raste i više investira?

U godinama za nama, kada je država morala da smanjuje troškove, penzije i plate u javnom sektoru kako bi izbegla bankrot, nije bilo realno očekivati visoke stope rasta. Pogotovo u uslovima kada javni sektor stvara više od polovine BDP-a. Umesto očekivanih tri odsto, ostvareni privredni rast od 1,9 procenata u 2017, osim smanjene potrošnje, posledica je i velikog podbačaja poljoprivrede zbog suše, ali i rasta cena energenata.

Očekivani bolji prinosi u poljoprivredi i početak rada novih fabrika stranih investitora idu u prilog i zvaničnim i procenama stručne javnosti da u 2018. možemo da očekujemo dvostruko veći privredni rast od prošlogodišnjeg. Činjenica da je Srbija lane privukla gotovo 2,6 milijardi evra stranih direktnih ulaganja, više nego sve zemlje u regionu zajedno, dosta govori...

Šta to, konkretno, govori?

Pre svega, da je Srbija dobro mesto za ulaganja, sigurno i isplativo, što potvrđuje prošlogodišnji investicioni učinak i najave novih, velikih stranih ulaganja. Istovremeno, primetno jača i izvozni i investicioni potencijal domaćih kompanija. Važno je što je srpska ekonomija stabilna i što svoj rast zasniva na investicijama i izvozu, dakle na zdravim osnovama. Taj rast je možda sporiji, ali je zdraviji, ne postiže se novim zaduživanjem države i na potrošnji bez pokrića.

Dosadašnja strana ulaganja su donosila nova radna mesta, ali uglavnom ona slabije plaćena?

Dosadašnje strane investicije znatno su doprinele smanjenju nezaposlenosti i rastu izvoza iz Srbije. Sada smo u poziciji da se više usmerimo na privlačenje kompanija koje će, osim novih radnih mesta, Srbiji doneti i savremene tehnologije, doprineti podizanju tehnološkog nivoa naše privrede, omogućiti našim firmama da se uključuju u njihove dobavljačke lance i koje će zapošljavati visokoobrazovane, bolje plaćene radnike. Zahvaljujući zaokretu u politici podsticanja investiranja, u Srbiju su već stigle visokotehnološke investicije. Nemački „Kontinental” je u Novom Sadu otvorio svoj istraživačko-razvojni centar, sredinom godine u Nišu će biti završena fabrika najsavremenije rasvete austrijske kompanije „Cumtobel”. Osim „Majkrosofta”, koji širi svoje aktivnosti, razvojni centar u Srbiji imaće i američki NCR.

Uvreženo je mišljenje u javnosti da država subvencioniše samo strance?

Naravno da to nije tačno. Od druge polovine prošle godine subvencije su pretežno odobrene domaćim kompanijama. Samo na jednoj od poslednjih sednica Saveta za ekonomski razvoj, čiji sam i ja član, odlučeno je, odnosno predloženo Ministarstvu i vladi, da odobre podsticaje za podnete projekte deset domaćih kompanija. Tako su podržane investicije proizvođača rublja „Sanateks” iz Sjenice, proizvođača čokolade „Neli” iz Loznice, zatim proizvođača nameštaja od kamena „Emilio Steker” iz Prijepolja, kao i proizvođačkih firmi iz Svrljiga, Krupnja, Rume, Sremske Mitrovice i pogonu beogradske firme u Kosjeriću. Ranije su subvencije odobrene i kompanijama poput „Zlatiborca”, „Bekamenta”, „Čipsveja”... Činjenica je da mnoge domaće kompanije nisu znale da mogu da dobiju ovakvu podršku. Osim što se zalaže da država subvencioniše i domaće investitore, Privredna komora Srbije podstiče kompanije da konkurišu i pruža im podršku da se za to što bolje pripreme.

Šta Privredna komora Srbije još predlaže Vladi kako bi se olakšalo poslovanje kompanije i omogućio brži privredni rast?

Osim inicijativa privrednika za izmene postojećih i donošenje novih propisa, mislimo da je otvoren prostor za poresko rasterećenje privrede. Prvi korak je napravljen u decembru, usvajanjem paketa zakona koji početnicima u biznisu donosi znatne olakšice i uštede. Zalažemo se i da se otvaranje novih malih i srednjih preduzeća i razvoj preduzetništva, kao i širenje postojećih, podstakne i takozvanim poreskim kreditiranjem, o čemu razgovaramo s Vladom. Ohrabruje podatak da je, posle 2011. godine, u 2017. osnovano najviše privrednih subjekata.

Zvanična Srbija se poodavno zalaže za stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora zapadnog Balkana. Posle deset godina od osnivanja Cefte još nema prave slobodne trgovine. Kamioni na granici čekaju i po 48 sati, troškovi su ogromni. Makedonija je nedavno opet blokirala uvoz brašna iz Srbije?

Cefta sporazum omogućava bescarinsku robnu razmenu, ali su necarinske barijere koje jedni drugima namećemo jedan od razloga što nam međusobna razmena u regionu raste sporije nego razmena s EU. Otklanjanje prepreka, usklađivanje propisa, sertifikata, carinskih procedura, rada graničnih službi značajno bi, vrlo brzo, doprinelo uvećanju međusobne trgovine – bar za trećinu. To je zahtev privrednika i na tome privredne komore insistiraju kod vlada regiona. Stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora bez barijera, s 19.000 potrošača, privukao bi i mnogo više stranih investitora, a čvršće povezivanje poslovnih zajednica donelo više međusobne trgovine i investicija. O tome svedoče prošlogodišnji rezultati u unapređenju privredne saradnje Srbije i Albanije: razmena je povećanja i to obostrano za više od trećine, potpisani su i prvi sporazumi o formiranju zajedničkih kompanija i krenule prve investicije.

Kako se napreduje u realizaciji ideje o zajedničkom ekonomskom prostoru zapadnog Balkana?

Ohrabruje jasna politička volja koje ranije nije bilo, ali je želja privrede da se to odvija mnogo brže. Vlade su se potpisivanjem Akcionog plana obavezale na izgradnju regionalnog ekonomskog područja. Potrebno je da se to sprovede i na operativnom nivou, da se opredele i ljudi i sredstva za brže sprovođenje 115 mera.

Kakav bi region, u ekonomskom smislu, bio po volji EU?

Onakav kakav mi želimo. Nije pitanje kakav je region po volji EU, nego kakav je nama potreban. Mi želimo uspešan region – bez barijera i s manje troškova u međusobnom poslovanju, region koji će imati dobru infrastrukturu, podsticajno poslovno okruženje, propise usklađenje s evropskim, veći privredni rast, više investicija i zaposlenih, produktivnije i konkurentnije kompanije sposobne da više proizvode i izvoze... A Evropska unija podržava izgradnju jedinstvenog ekonomskog prostora i regionalne integracije, jer je to način da se zapadnobalkanske ekonomije bolje pripreme i spremnije uđu na zajedničko evropsko tržište.

Nedavno sam se u Briselu sastao s komesarom Hanom i generalnim direktorom za proširenje Danijelsonom i ohrabrila me je volja da se razgovara o takozvanom inkluzivnijem pristupu proširenju. Ideja je da kada u regionu uskladimo neki set propisa, kada ispregovaramo neko poglavlje, deo toga odmah počnemo da primenjujemo, kako bi se olakšala trgovina i investicije, ne čekajući da se sva poglavlja zatvore i da postanemo članica EU. To bi privredi donelo nove mogućnosti i vidljive konkretne koristi – manje troškove poslovanja i veću konkurentnost pred stranim investitorima.

Nedavno je iz Brisela stigla vest da ćete vi voditi odbor Evrokomore za digitalizaciju. Koliko su naše kompanije sposobne da se uključe u digitalne tokove i kako Komora u tome može da im pomogne?

Digitalna transformacija tradicionalnih industrija i otvaranje novih digitalih biznisa, pitanje je opstanka privrede. S tim se suočavaju i kompanije u Nemačkoj, u Austriji, Francuskoj Španiji, Estoniji... Promene proizvodnih i poslovnih procesa i biznis modela, usled tehnoloških promena, toliko su radikalne i brze da više nije pitanje kako će industrije izgledati za deset, već za dve-tri godine. Istraživanje koje smo sproveli među kompanijama iz metalske, elektronske industrije i turizma ukazuje da je privredi, posebno malim i srednjim preduzećima, potrebna ozbiljna pomoć. Čak 60 odsto anketiranih za sada ništa ne radi na digitalizaciji, a planirane aktivnosti ostalih se svode na, recimo, uvođenje softvera za obračune fakture ili na izradu vebsajta. Zato je osnovan Centar za digitalnu transformaciju PKS, koji će, posebno malim i srednjim preduzećima, informisanjem, savetovanjem i edukacijom, predlaganjem modela transformacije i finansiranja, podrškom u implementaciji digitalnih rešenja, povezivanjem s onima koji poseduju znanje, tehnologiju, instrumente i fondove, pomoći da svoje kompanije i poslovanje što brže i efikasnije digitalno transformišu.

Da li se sistem obrazovanja dovoljno brzo prilagođava njenim zahtevima? Uzima li maha dualno obrazovanje?

Najvažnije da smo dobili Zakon o dualnom obrazovanju, prvi u regionu, čime dualni model uvodimo u redovan školski sistem. Do sada je u pilot projekte, koje smo realizovali uz podršku Austrije, Nemačke i Švajcarske, uključeno 2.000 đaka, koji se školuju za 19 dualnih i 43 obrazovna profila s elementima dualnog obrazovanja, u 128 škola i 205 kompanija. Mnogo više – oko 2.000 kompanija, zainteresovane su da na taj način sarađuju sa školama i obezbede kadrove koji su im potrebni. Na predlog privrednika, za narednu školsku godinu priprema se još 14 obrazovnih profila po dualnom modelu, među kojima su mehatroničar, građevinski, turističko-hotelijerski i tehničar za kompjutersko upravljanje i operater u prehrambenoj industriji.

Kakva je sudbina „Agrokorovih” kompanija u Srbiji. Ima li među zainteresovanih među poslovnim ljudima kod nas za kupovinu neku od kompanija?

Kompanije u Srbiji posluju stabilno, a moj utisak je da se stanje konsoliduje u celom sistemu. Danas sam dobio potvrdu da je okončana prodaja tržnog centra „Merkator” u Beogradu, čime je obezbeđen dodatni kapital za isplatu dugovanja bankama i isplatu dobavljača. Istina je da postoji interesovanje naših privrednika za kupovinu „Agrokorovih” kompanija, počev od delova iz lanaca prodaje, do proizvodnih kapaciteta. Kako onih u Srbiji, tako i u Hrvatskoj. Antrfile

Srbija će opet proizvoditi traktore Oglašena je prodaja IMT-a. Da li to znači da je Srbija konačno rešila da ne proizvodi traktore?

Naprotiv. Siguran sam da će se u Srbiji ponovo proizvoditi traktori. Dobar signal je da su među zainteresovanim firmama za kupovinu i proizvođači traktora.