Крими-серија никад доста

Колико год се гнушали сцена насиља, ТВ гледаоци са нестрпљењем ишчекују нову епизоду омиљене серије из криминалистичког жанра. Овдашњи гледаоци уживају у саги „Убице мог оца”, Британци у „Бирмингемској банди”, Италијани воле „Инспектора Монталбана”, док серија „Ред и закон: Одељење за специјалне жртве” окупља милионе Американаца крај малих екрана већ скоро двадесет година.

Скот Бон, професор криминологије на универзитету Дру у Њу Џерзију, написао је у тексту за „Тајм” да гледаоце фасцинира убиство које посматрају као вид спектакла, које их неодољиво привлачи, па зато прате криминалистичке серије које врве од оваквих прича. Овакве сцене код гледалаца доводе до повишеног адреналина, чија је моћ у овом случају – огромна. Поред тога, разлог за све веће узбуђење код гледалаца је и страх, који је изазван напетим и страшним сценама насиља. Бон пише да екранизовање прича о стварним убицама кроз ТВ серије има исти ефекат на одрасле као што филмови страве имају на децу. Он закључује да су овакви садржаји за гледаоце грешно задовољство и колико год осећали да треба да престану да их гледају – они то не могу.

Данас је тешко утврдити колико тачно серија са овом тематиком има на нашим каналима, јер се брзином светлости смењују. Ових дана упечатљиве су епизоде „Морнаричких истражитеља”, како оригиналне верзије (AXN), тако и специјалних прича из Лос Анђелеса (AXN и РТС 1) и Њу Орлеанса (AXN), „Нијансе плаве” (Фокс крајм), „Фарга” (РТС 1), „Реда и закона – злочиначких намера” (Прва плус), „Чикашке полиције” (Дива), „Убиства и мистерија госпођице Фишер” (Епик драма), „Хаваја 5-0” (Дива), „Касла” (Фокс), „Злочиначких умова” (Фокс крајм), „Злочиначких умова: преко границе” (AXN), „Фортитјуда” (Пинк фемили)...

 „Морнарички истражитељи” на три начина

Нема бољег показатеља колико је одређена серија популарна од рејтинга. Када је пре неколико година стигла вест да двадесет милиона Американаца у ударном вечерњем термину на „Си-Би-Есу” гледа „Морнаричке истражитеље” – сви су били изненађени. Серија која има шеснаест сезона, у фокус ставља вредну екипу специјалних агената из Вашингтона коју предводи харизматични Гибс. У свакој епизоди представљају нове случајеве који су све бизарнији, а чије истраживање прате напетост и неочекивани обрти.

Зашто је њихова популарност изненађење? Ово је само једна од многих сага у чијем центру је решавање злочина. Међутим, њена предност је савршен одабир глумаца. Марк Хармон у улози Гибса одмах је шармирао гледаоце, док су Мајкл Ведерли, Саша Александер, Кот де Пабло, Поли Перет, Шон Мари – постепено долазили до њиховог срца. Ипак, заједно су одлично уигран тим, који упркос одласку многих глумаца које су гледаоци волели, не губи енергију која привлачи милионски аудиторијум.

Ова телевизијска франшиза брзо се шири. Из приче настале из чувених „Војних адвоката” произашле су ћерке-серије у чијем фокусу су полицијске екипе из Лос Анђелеса и Њу Орлеанса. Гледаност им је задовољавајућа, опстају већ неколико година и према тренутној прогнози, немају намеру да се склањају са малих екрана докле год ова франшиза буде тражена.

Полако се шире и „Злочиначки умови”, прича о раду Јединице за анализу понашања, која се од конкуренције разликује по томе што се више фокусира на криминалца него на сам злочин. Уз основну причу, настале су две нове: „Злочиначки умови: понашање осумњиченог”, која је трајала једну сезону, и „Злочиначки умови: преко границе”, која је отказана после две године емитовања. Гледаоци су поверење дали оригиналној саги, па ћерке-серије не дочекују раширених руку...

Кримићи свих формата

Да криминалистичке серије могу да имају пристојну дозу хумора показао је „Касл”, сага о успешном писцу крими-романа који активно помаже детективки у решавању убистава. Нејтан Филион као Касл и Стана Катић као Кејт успели су од ових ликова да направе моћан телевизијски двојац који уме да насмеје гледаоце занимљивим досеткама и током решавања најстрашнијих злочина.

Канадска серија „Пандури новајлије”, која се премијерно емитовала од 2010. до 2015. године, није представила ништа другачије у односу на сличне полицијске процедурале, али је опет радо гледана. У центру приче коју гледаоци прате на каналу AXN је пет полицајаца из фиктивне Петнаесте дивизије који покушавају да балансирају између пословног и ништа мање динамичног приватног живота. Оригиналнији приступ имају „Нијансе плаве”, у чијем је фокусу корумпирани полицајац, чији сваки корак будно прати колегиница коју уцењује ФБИ. Реј Лиота удахнуо је живот главном антихероју Мету Вознијаку, док му је за петама лепотица Џенифер Лопез у улози Харли Сантос. Серија је освежење у овом жанру, па не чуди што је привукла доста гледалаца који са нестрпљењем ишчекују трећу сезону.

„Фарго” браће Коен убиства и напетост код гледалаца подигао је на виши ниво. Кроз три сезоне, ова серија успела је да фасцинира критику и гледаоце. Формат је био посебно занимљив. Свака сезона је прича за себе, а опет у нијансама повезана са претходном. Сценарио је писан тако да после низа мирних тонова настане права драма великих размера, а делиће слагалице гледаоци склапају до коначног краја.

Серије „Декстер”, о серијском убици,  и „Бенши”, о осуђенику који на превару преузима шефовско место у полицијској станици у малом граду, предњаче у крвавим сценама које су насилније него у другим ТВ причама.

Међу квалитетније саге из овог жанра спадају „Прави детектив”, „Шерлок”, „Чиста хемија”, „Породица Сопрано”, „Жица”, „Бродчерч”, „Мост”, „Срећна долина”... Оне новијег датума имају све мање епизода, напетије су, пуне детаља и, углавном, одлично написане. Британци посебно воле да праве серије у чијем фокусу је убиство једне особе у мањем граду које је шокирало његове становнике, док Американци, уколико не раде римејкове сага из европских земља, већу пажњу поклањају маратонским серијама које трају годинама и које се у свакој епизоди фокусирају на нови случај.  Српска публика воли и једне и друге, али када их наши редитељи стварају – показало се да мистерија око једног убиства привлачи највише гледалаца.