Krimi-serija nikad dosta

Koliko god se gnušali scena nasilja, TV gledaoci sa nestrpljenjem iščekuju novu epizodu omiljene serije iz kriminalističkog žanra. Ovdašnji gledaoci uživaju u sagi „Ubice mog oca”, Britanci u „Birmingemskoj bandi”, Italijani vole „Inspektora Montalbana”, dok serija „Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve” okuplja milione Amerikanaca kraj malih ekrana već skoro dvadeset godina.

Skot Bon, profesor kriminologije na univerzitetu Dru u Nju Džerziju, napisao je u tekstu za „Tajm” da gledaoce fascinira ubistvo koje posmatraju kao vid spektakla, koje ih neodoljivo privlači, pa zato prate kriminalističke serije koje vrve od ovakvih priča. Ovakve scene kod gledalaca dovode do povišenog adrenalina, čija je moć u ovom slučaju – ogromna. Pored toga, razlog za sve veće uzbuđenje kod gledalaca je i strah, koji je izazvan napetim i strašnim scenama nasilja. Bon piše da ekranizovanje priča o stvarnim ubicama kroz TV serije ima isti efekat na odrasle kao što filmovi strave imaju na decu. On zaključuje da su ovakvi sadržaji za gledaoce grešno zadovoljstvo i koliko god osećali da treba da prestanu da ih gledaju – oni to ne mogu.

Danas je teško utvrditi koliko tačno serija sa ovom tematikom ima na našim kanalima, jer se brzinom svetlosti smenjuju. Ovih dana upečatljive su epizode „Mornaričkih istražitelja”, kako originalne verzije (AXN), tako i specijalnih priča iz Los Anđelesa (AXN i RTS 1) i Nju Orleansa (AXN), „Nijanse plave” (Foks krajm), „Farga” (RTS 1), „Reda i zakona – zločinačkih namera” (Prva plus), „Čikaške policije” (Diva), „Ubistva i misterija gospođice Fišer” (Epik drama), „Havaja 5-0” (Diva), „Kasla” (Foks), „Zločinačkih umova” (Foks krajm), „Zločinačkih umova: preko granice” (AXN), „Fortitjuda” (Pink femili)...

 „Mornarički istražitelji” na tri načina

Nema boljeg pokazatelja koliko je određena serija popularna od rejtinga. Kada je pre nekoliko godina stigla vest da dvadeset miliona Amerikanaca u udarnom večernjem terminu na „Si-Bi-Esu” gleda „Mornaričke istražitelje” – svi su bili iznenađeni. Serija koja ima šesnaest sezona, u fokus stavlja vrednu ekipu specijalnih agenata iz Vašingtona koju predvodi harizmatični Gibs. U svakoj epizodi predstavljaju nove slučajeve koji su sve bizarniji, a čije istraživanje prate napetost i neočekivani obrti.

Zašto je njihova popularnost iznenađenje? Ovo je samo jedna od mnogih saga u čijem centru je rešavanje zločina. Međutim, njena prednost je savršen odabir glumaca. Mark Harmon u ulozi Gibsa odmah je šarmirao gledaoce, dok su Majkl Vederli, Saša Aleksander, Kot de Pablo, Poli Peret, Šon Mari – postepeno dolazili do njihovog srca. Ipak, zajedno su odlično uigran tim, koji uprkos odlasku mnogih glumaca koje su gledaoci voleli, ne gubi energiju koja privlači milionski auditorijum.

Ova televizijska franšiza brzo se širi. Iz priče nastale iz čuvenih „Vojnih advokata” proizašle su ćerke-serije u čijem fokusu su policijske ekipe iz Los Anđelesa i Nju Orleansa. Gledanost im je zadovoljavajuća, opstaju već nekoliko godina i prema trenutnoj prognozi, nemaju nameru da se sklanjaju sa malih ekrana dokle god ova franšiza bude tražena.

Polako se šire i „Zločinački umovi”, priča o radu Jedinice za analizu ponašanja, koja se od konkurencije razlikuje po tome što se više fokusira na kriminalca nego na sam zločin. Uz osnovnu priču, nastale su dve nove: „Zločinački umovi: ponašanje osumnjičenog”, koja je trajala jednu sezonu, i „Zločinački umovi: preko granice”, koja je otkazana posle dve godine emitovanja. Gledaoci su poverenje dali originalnoj sagi, pa ćerke-serije ne dočekuju raširenih ruku...

Krimići svih formata

Da kriminalističke serije mogu da imaju pristojnu dozu humora pokazao je „Kasl”, saga o uspešnom piscu krimi-romana koji aktivno pomaže detektivki u rešavanju ubistava. Nejtan Filion kao Kasl i Stana Katić kao Kejt uspeli su od ovih likova da naprave moćan televizijski dvojac koji ume da nasmeje gledaoce zanimljivim dosetkama i tokom rešavanja najstrašnijih zločina.

Kanadska serija „Panduri novajlije”, koja se premijerno emitovala od 2010. do 2015. godine, nije predstavila ništa drugačije u odnosu na slične policijske procedurale, ali je opet rado gledana. U centru priče koju gledaoci prate na kanalu AXN je pet policajaca iz fiktivne Petnaeste divizije koji pokušavaju da balansiraju između poslovnog i ništa manje dinamičnog privatnog života. Originalniji pristup imaju „Nijanse plave”, u čijem je fokusu korumpirani policajac, čiji svaki korak budno prati koleginica koju ucenjuje FBI. Rej Liota udahnuo je život glavnom antiheroju Metu Voznijaku, dok mu je za petama lepotica Dženifer Lopez u ulozi Harli Santos. Serija je osveženje u ovom žanru, pa ne čudi što je privukla dosta gledalaca koji sa nestrpljenjem iščekuju treću sezonu.

„Fargo” braće Koen ubistva i napetost kod gledalaca podigao je na viši nivo. Kroz tri sezone, ova serija uspela je da fascinira kritiku i gledaoce. Format je bio posebno zanimljiv. Svaka sezona je priča za sebe, a opet u nijansama povezana sa prethodnom. Scenario je pisan tako da posle niza mirnih tonova nastane prava drama velikih razmera, a deliće slagalice gledaoci sklapaju do konačnog kraja.

Serije „Dekster”, o serijskom ubici,  i „Benši”, o osuđeniku koji na prevaru preuzima šefovsko mesto u policijskoj stanici u malom gradu, prednjače u krvavim scenama koje su nasilnije nego u drugim TV pričama.

Među kvalitetnije sage iz ovog žanra spadaju „Pravi detektiv”, „Šerlok”, „Čista hemija”, „Porodica Soprano”, „Žica”, „Brodčerč”, „Most”, „Srećna dolina”... One novijeg datuma imaju sve manje epizoda, napetije su, pune detalja i, uglavnom, odlično napisane. Britanci posebno vole da prave serije u čijem fokusu je ubistvo jedne osobe u manjem gradu koje je šokiralo njegove stanovnike, dok Amerikanci, ukoliko ne rade rimejkove saga iz evropskih zemlja, veću pažnju poklanjaju maratonskim serijama koje traju godinama i koje se u svakoj epizodi fokusiraju na novi slučaj.  Srpska publika voli i jedne i druge, ali kada ih naši reditelji stvaraju – pokazalo se da misterija oko jednog ubistva privlači najviše gledalaca.