Европска централна банка: протекционизам САД је опасан

„Спорове би требало разматрати и решавати у мултилатералном окружењу. Одлуке донете унилатерално су опасне”, закључио је први човек ЕЦБ-а.

Драги је истовремено поручио да би долар могао постати колатерална штета текуће трговинске реторике Беле куће. У временима геополитичких притисака и превирања, вредност америчког долара обично расте, поручио је овај италијански банкар, који је на челу ЕЦБ-а од 2011. године.

„Трампов предлог тарифа на увоз метала представља посебан изазов који би могао изродити другачије последице. Потези који воде увођењу рестрикција трговине нису још трговински ратови, али би њихове последице могле бити неизвесније него што то историја указује”, казао је Драги, коме, иначе, мандат на челу ЕЦБ-а истиче крајем 2019. године.

Какве год да су намере Беле куће са претњама трговинским ратом, како (дојучерашњим) партнерима тако и осведоченој конкуренције, ЕЦБ је јуче показала да „геополитички потреси”, страни и домаћи, немају улогу кључног окидача неконвенционалне политике којом је банка из Франкфурта од марта до данас доштампала 2.300 милијарди евра.

Наиме, ЕЦБ је јуче објавила да ће програм месечног убризгавања свеже новца на финансијско тржиште еврозоне стопом од 30 милијарди евра месечно (са роком истека у септембру ове године) наставити уколико то буде неопходно. У овој јучерашњој најави ЕЦБ-а изостављена је једна битна формулација која прати такозвани европски програм квантитативног лабављења, и то готово од почетка. Наиме, ЕЦБ је из јучерашњег саопштења испустила првобитну Драгијеву „кризну формулацију” да је ЕЦБ спремна да „учини шта год треба” да подстакне привредни раст, која је иначе касније замењена обећањем да ће „ЕЦБ, уколико буде неопходно, повећати програм и/или у обиму и дужини трајања”.

Одсуство спомињања „ванредних спасилачких мера” монетарне политике – у облику усијавања сопствене ковнице новца – којима се Европа, иначе, од почетка глобалне кризе 2008. годинама опирала, лежи у солидном уверењу ЕЦБ-а да привреда еврозоне доживљава нови процват.

Дакле, ни неизвесна политичка будућност Италије – након недавних избора на коме су убедљиву победу однеле снаге које се противе употреби евра – ни мршава инфлација у еврозони (1,2 одсто уместо прижељкиваних „скоро два одсто”) ни „севернокорејска афера” треће највеће банке Литваније нису успели да развеју поверење ЕЦБ-а да је привреда еврозоне на правом путу.

У Драгијевој презентацији даљег курса ЕЦБ-а (референтна каматна стопа остала је нула одсто, каматна стопа на депозите задржана је на минус 0,4 одсто), овог пута није било, као раније, подсећања да су „неизвесности свуда око нас”.

Светске берзе наградиле су Драгијев говор моменталним дизањем вредности евра на 1,2412 долара са претходних 1,2379.

Колико Доналд Трамп жели слабији долар, односно што јачи евро у измаглици претећег трансатлантског трговинског рата, загонетка је.