Evropska centralna banka: protekcionizam SAD je opasan
Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB), upozorio je juče američkog predsednika Donalda Trampa da se pretnje Vašingtona trgovinskim tarifama Americi mogu vratiti kao višestruki bumerang.
„Neposredne posledice prelivanja američkih tarifa nisu velike. Samo – ko su neprijatelji ako saveznicima uvodite carine”, upitao se Dragi juče na konferenciji za novinare nakon redovne sednice Upravnog odbora Evropske centralne banke u Frankfurtu.
Amerika preduzima „opasne” korake ka protekcionizmu, dodao je Dragi, prenosi londonski „ Fajnenšal tajms“.
„Sporove bi trebalo razmatrati i rešavati u multilateralnom okruženju. Odluke donete unilateralno su opasne”, zaključio je prvi čovek ECB-a.
Dragi je istovremeno poručio da bi dolar mogao postati kolateralna šteta tekuće trgovinske retorike Bele kuće. U vremenima geopolitičkih pritisaka i previranja, vrednost američkog dolara obično raste, poručio je ovaj italijanski bankar, koji je na čelu ECB-a od 2011. godine.
„Trampov predlog tarifa na uvoz metala predstavlja poseban izazov koji bi mogao izroditi drugačije posledice. Potezi koji vode uvođenju restrikcija trgovine nisu još trgovinski ratovi, ali bi njihove posledice mogle biti neizvesnije nego što to istorija ukazuje”, kazao je Dragi, kome, inače, mandat na čelu ECB-a ističe krajem 2019. godine.
Uprkos američkim pretnjama, Dragi i dalje pokazuje poverenje u nastavak ekonomskog oporavka evrozone
Kakve god da su namere Bele kuće sa pretnjama trgovinskim ratom, kako (dojučerašnjim) partnerima tako i osvedočenoj konkurencije, ECB je juče pokazala da „geopolitički potresi”, strani i domaći, nemaju ulogu ključnog okidača nekonvencionalne politike kojom je banka iz Frankfurta od marta do danas doštampala 2.300 milijardi evra.
Naime, ECB je juče objavila da će program mesečnog ubrizgavanja sveže novca na finansijsko tržište evrozone stopom od 30 milijardi evra mesečno (sa rokom isteka u septembru ove godine) nastaviti ukoliko to bude neophodno. U ovoj jučerašnjoj najavi ECB-a izostavljena je jedna bitna formulacija koja prati takozvani evropski program kvantitativnog labavljenja, i to gotovo od početka. Naime, ECB je iz jučerašnjeg saopštenja ispustila prvobitnu Dragijevu „kriznu formulaciju” da je ECB spremna da „učini šta god treba” da podstakne privredni rast, koja je inače kasnije zamenjena obećanjem da će „ECB, ukoliko bude neophodno, povećati program i/ili u obimu i dužini trajanja”.
Odsustvo spominjanja „vanrednih spasilačkih mera” monetarne politike – u obliku usijavanja sopstvene kovnice novca – kojima se Evropa, inače, od početka globalne krize 2008. godinama opirala, leži u solidnom uverenju ECB-a da privreda evrozone doživljava novi procvat.
Dakle, ni neizvesna politička budućnost Italije – nakon nedavnih izbora na kome su ubedljivu pobedu odnele snage koje se protive upotrebi evra – ni mršava inflacija u evrozoni (1,2 odsto umesto priželjkivanih „skoro dva odsto”) ni „severnokorejska afera” treće najveće banke Litvanije nisu uspeli da razveju poverenje ECB-a da je privreda evrozone na pravom putu.
U Dragijevoj prezentaciji daljeg kursa ECB-a (referentna kamatna stopa ostala je nula odsto, kamatna stopa na depozite zadržana je na minus 0,4 odsto), ovog puta nije bilo, kao ranije, podsećanja da su „neizvesnosti svuda oko nas”.
Svetske berze nagradile su Dragijev govor momentalnim dizanjem vrednosti evra na 1,2412 dolara sa prethodnih 1,2379.
Koliko Donald Tramp želi slabiji dolar, odnosno što jači evro u izmaglici pretećeg transatlantskog trgovinskog rata, zagonetka je.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
