Новинар са великом километражом

У минулих четрнаест година Петар Гајић радио је као новинар Информативне редакције Б92, ТВ Фокс и Прве ТВ, био репортер-извештач, новинар-уредник. За кратки документарну филм „Њујорк, Њујорк” добио је студентску награду „Боривоје Мирковић”. То своје прво признање поделио је са Сањом Томић, Јованом Цакић и Драгицом Анђелић. „Јунак” њиховог првенца био је угледни новинар Џејмс Вокер, који их је уводио у тајне новинарства на Факултету политичких наука.

Још памти како је њихов ментор улазио на факултет са кафом у руци – и тада му је то било необично. Али… На једном од првих пословних путовања у САД увидео је да је типично за Американце да где год иду носе шоље са кафом.

Поменута награда га је одвела и до сјајног предавача Расела Писгуда, од кога је добио једну корисну књижицу коју чува. Користи је као модел за прављење телевизијских прилога.

Зашто? У тој књижици, каже, између осталог, пише: Увек питајте људе како се осећају и жртву ставите у први план. А функционера у други или трећи план. Јер новинари раде за грађене, а не за политичаре и уреднике.

– Имао сам велику срећу… Знате зашто? Могло је да се деси да не добијем ову награду и живот би ме можда одвео у другом правцу – каже Петар Гајић. – Уопште нисам био загрејан за ТВ новинарство. Себе сам више видео као истраживача, јер ме је занимао политички систем и политички живот на научној основи.

Ипак…

Запослио се 2004. у Б92, када је ова телевизија од једне мале редакције прерасла у велико предузеће, које у свом систему има и радио, и телевизију, и интернет страницу, што му је одговарало.

Сваког дана пред њим је бели папир, оловка... Увек је на почетку, а то је оно најлепше и уједно најтеже. Од млађих новинара у Србији, он је један од оних који су највише путовали.

Идемо редом…

Године 2011. био је у Јапану када се догодио јак земљотрес (8,9 степени Рихтерове скале) који је изазвао и велики цунами. За њега је то био најузбудљивији и најтежи задатак. Отишао је на пет дана, а остао двадесет два. Опасност од радијације била је велика у Токију. А како је Јапан богата земља, многи становници су своју децу послали у хотеле у Осаку. Прича како ту опасност од радијације не можете ни да видите и то изазива чудан осећај. Прибојавате се, водите рачуна о свему, али не знате од чега се тачно бојите. Ту нема пуцњаве, људи који прете. Само та невидљива препрека звана – радијација. Први задатак био је: разговор са неким од „фамозних избеглица” које спавају у хотелима. А други: да са саговорником, средовечним господином, и његовом ћерком пређе на други крај Осаке и уживо се укључи у програм. И тако… четрдесет минута се возио с њима у таксију кроз град, који има становника као пола Србије.

– Укључење је било у два ујутру по јапанском времену, док је код нас било 18 сати. Моја мала Прва ТВ је тада урадила нешто што није ни РТС. И били смо изузетно поносни!

У овој несрећи Осака се сматрала безбедним градом, наставља, и сви њени хотели били су дупке пуни. Тако они остадоше без хотелске собе. Морали су за помоћ да се обрате уреднику Зорану Баранцу, који је из Париза извештавао о састанку лидера ЕУ због опасности радијације. Срећом, случајно су на интернету пронашли слободну собу. У Осаки су остали још три дана, а онда се запутили у Кјото, стару престоницу Јапана, и Нагоју, где су посетили Драгана Стојковића Пиксија. За младог новинара било је то изузетан догађај, јер је као дете обожавао славног фудбалера.

– За мене је Пикси најбољи фудбалер кога смо имали!

Тако је, ето, почела Гајићева велика телевизијска одисеја.

Био је и у Ослу 2011. када је Андерс Беринг Брејвик у свом сулудом нападу убио 77 људи, али и на барикадама на Јарињу. Са монтажером, сниматељем боравио је три месеца у Косовској Митровици. Онако успут, прича како се тамо један грађанин нашалио и рекао му: „Кад тебе видим знам да ће бити проблема.” Али… чујемо да је то била једна „удобна ванредна ситуација” и да му је, као репортеру, било занимљиво да одатле извештава јер ту нико није страдао.

Има сажет репортерски израз. Код њега је све брзо.

Два пута је пратио председничке изборе у Америци, када је Барак Обама победио 2012. и 2016. када је председничко кормило преузео Доналд Трамп. Прича нам да је очито било да је Обама потрошио свој резервоар нада и очекивања и да су Американци одлучили да крену у неком новом правцу.

– Обама је покушао да убеди Американце да седну у мали летећи аутомобил и са њим крену у будућност. А Трамп им је рекао – зашто да седнете у мали лепи аутомобил када можете да возите овај велики, лепи и снажни кадилак који вам приличи. Ја ћу то да вам омогућим. Ето, тако је Трамп победио.

– Прошле године направио сам свој први већи интервју са Зораном Заевим, и то у тренутку када он још није постао премијер Македоније. Заев ми је у том разговору рекао да Македонија неће гласати за пријем Косова у Унеско, да ће бити уздржана, и сви медији су цитирали ту изјаву. Имао је срећу што Косово није поднело кандидатуру, иначе не би одржао обећање. Не зато што он не би хтео, већ зато што не би могао. А прошлог уторка сам уживо разговарао са председником Александром Вучићем у Берлину.

Осим што се на Првој ТВ остварио као новинар, ту је упознао и заволео лепу Иву Смиљанић, донедавно водитељку емисије „Ексклузив”. Њихова веза је крунисана браком. Постали су родитељи пре седам месеци, добили су сина Михаила. Ива се запослила као видео-продуцент у „Блицу”. Срећна су породица, чујемо да синчић лепо напредује, расте, сваког дана су одушевљени новим стварима које учи и ради.

Поверава нам да су, откако је постао отац, део његовог посла преузеле колеге. Наишао је на разумевање у својој информативној редакцији, у којој ради девет новинара и пет уредника. Чујемо да председничке изборе у Русији он неће пратити.

– На парламентарним изборима у Италији највише гласова је освојио Покрет „Пет звезда” Бепа Грила. Уколико формирају владу, то би био неки нови брегзит. Наравно, не би Италија изашла из ЕУ, већ би се пореметио однос и склад који сада постоји између Француске и Немачке. Италија је трећа земља по снази у ЕУ, врло важна и велика земља, и ако овај покрет, сличан покрету Најџела Фаража у Великој Британији, то постигне – настаће лом у ЕУ.

А то значи… чекају га нова путовања.