Универзитет пред новим моделом финансирања
Указујући на намеру државе да подигне нову зграду Електротехничког факултета у Београду, министар просвете Младен Шарчевић је у изјави за „Политику” истакао да су сви факултети који имају ИТ смерове прошле године повећали уписне квоте студената, али је напоменуо да се и друге факултетске квоте морају мењати.
Питамо министра које су то квоте, а он каже да ако сама просвета има мањак физичара, математичара, информатичара, професора енглеског и немачког, док неких других кадрова има много више, онда је питање да ли су уписне квоте, старе 30-40 година заиста реалне. То мора да се сагледа, и то – и академска заједница и Министарство просвете заједно.
На питање да ли је академска заједница спремна да у том погледу нешто мења, Шарчевић узвраћа питањем: „Зашто не би била спремна? Ако је у целој Европи на то спремна, зашто не би била спремна и код нас?”
Министар напомиње да се и за високо школство издвајају средства из буџета и да нико не може да школује кадрове по своме уз све академске слободе које нису спорне и које тиме нико не доводи у питање.
На констатацију да на нашим факултетима многи настоје да сачувају своју катедру без обзира на то да ли су кадрови које школују потребни друштву, Шарчевић одговара да је његова улога као министра да води рачуна о интересима државе, поштујући закон и аутономију универзитета. С тим што аутономија универзитета није ничије апсолутно право.
„Аутономија се односи на одређена овлашћења и надлежности, а о осталоме треба да се договарамо, користећи искуства земаља из окружења и других”, рекао нам је министар.
Како ово Шарчевићево залагање за промене уписних квота коментарише академик Владица Цветковић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду? Он каже да је то питање уписне политике, али да се упоредо с уписном политиком мора мењати начин финансирања факултета „који не личи ни на један у свету” јер само код нас се новац даје директно факултетима, а не универзитетима. Када би се средства опредељивала за универзитете, онда би они унутар себе постепено мењали уписне квоте и цела уписна политика би била лакше реализована. Ако бисмо наставили с тим да се средства дају директно факултетима, онда би неки од њих, смањењем квота, доспели у безизлазну ситуацију. Врло брзо би остали без прихода и могли бисмо да их угасимо, што није циљ промена. Ако пак држава да новац универзитету, прерасподеле уписних квота би биле постепене, а цео процес спорији, уз мање могућности за угрожавање рада појединих факултета. Професор Цветковић каже да би друкчији начин финансирања допринео и толико потребној интеграцији универзитета.
Министар Шарчевић је иначе изјавио и то да су формирани тимови који раде на тражењу новог модела финансирања факултета и најавио да ће о том предлогу бити упозната јавност. А већ буџет за 2019. годину требало би да буде заснован на том новом моделу финансирања.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
