Univerzitet pred novim modelom finansiranja
Ukazujući na nameru države da podigne novu zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ministar prosvete Mladen Šarčević je u izjavi za „Politiku” istakao da su svi fakulteti koji imaju IT smerove prošle godine povećali upisne kvote studenata, ali je napomenuo da se i druge fakultetske kvote moraju menjati.
Pitamo ministra koje su to kvote, a on kaže da ako sama prosveta ima manjak fizičara, matematičara, informatičara, profesora engleskog i nemačkog, dok nekih drugih kadrova ima mnogo više, onda je pitanje da li su upisne kvote, stare 30-40 godina zaista realne. To mora da se sagleda, i to – i akademska zajednica i Ministarstvo prosvete zajedno.
Na pitanje da li je akademska zajednica spremna da u tom pogledu nešto menja, Šarčević uzvraća pitanjem: „Zašto ne bi bila spremna? Ako je u celoj Evropi na to spremna, zašto ne bi bila spremna i kod nas?”
Ministar napominje da se i za visoko školstvo izdvajaju sredstva iz budžeta i da niko ne može da školuje kadrove po svome uz sve akademske slobode koje nisu sporne i koje time niko ne dovodi u pitanje.
Na konstataciju da na našim fakultetima mnogi nastoje da sačuvaju svoju katedru bez obzira na to da li su kadrovi koje školuju potrebni društvu, Šarčević odgovara da je njegova uloga kao ministra da vodi računa o interesima države, poštujući zakon i autonomiju univerziteta. S tim što autonomija univerziteta nije ničije apsolutno pravo.
„Autonomija se odnosi na određena ovlašćenja i nadležnosti, a o ostalome treba da se dogovaramo, koristeći iskustva zemalja iz okruženja i drugih”, rekao nam je ministar.
Kako ovo Šarčevićevo zalaganje za promene upisnih kvota komentariše akademik Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu? On kaže da je to pitanje upisne politike, ali da se uporedo s upisnom politikom mora menjati način finansiranja fakulteta „koji ne liči ni na jedan u svetu” jer samo kod nas se novac daje direktno fakultetima, a ne univerzitetima. Kada bi se sredstva opredeljivala za univerzitete, onda bi oni unutar sebe postepeno menjali upisne kvote i cela upisna politika bi bila lakše realizovana. Ako bismo nastavili s tim da se sredstva daju direktno fakultetima, onda bi neki od njih, smanjenjem kvota, dospeli u bezizlaznu situaciju. Vrlo brzo bi ostali bez prihoda i mogli bismo da ih ugasimo, što nije cilj promena. Ako pak država da novac univerzitetu, preraspodele upisnih kvota bi bile postepene, a ceo proces sporiji, uz manje mogućnosti za ugrožavanje rada pojedinih fakulteta. Profesor Cvetković kaže da bi drukčiji način finansiranja doprineo i toliko potrebnoj integraciji univerziteta.
Ministar Šarčević je inače izjavio i to da su formirani timovi koji rade na traženju novog modela finansiranja fakulteta i najavio da će o tom predlogu biti upoznata javnost. A već budžet za 2019. godinu trebalo bi da bude zasnovan na tom novom modelu finansiranja.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
