Градови Европе остају без воде за пиће
На прање иде само најпрљавији веш. Водокотлић у тоалету празни се највише једном дневно. За туширање ту су четири литра воде, и то са стајањем у кориту: да би насапуњана течност могла поново да се искористи. Прање кола је кажњиво. Храна се једе рукама или пластичним прибором из картонских кутија. Ко прекрши градски хидрорежим од максимално 50 литара дневно, ризикује кривично гоњење, поименичну прозивку у новинама или тешку глобу – добродошли у четворомилионски Кејптаун, један од најлепших и најбогатијих градова Африке надомак Рта добре наде, истовремено прву метрополу света којој прети да потпуно остане без пијаће воде.
Убрзане миграције и три узастопне сезоне суша одскора су изобличили мегаполис који је све донедавно посећивало преко 1,5 милиона туриста годишње. Тако, на пример, у купатилима најбољих хотела Кејптауна нема више чепова по кадама, да размаженим гостима не би случајно пало на памет да их пуне. На убогој периферији, наоружане снаге реда чувају водене цистерне за снабдевање оних без чесми по кућама. Између ове две егзистенцијалне крајности, широм Кејптауна недавно је постављено нових 200 станица за хидроснабдевање са задатком да се у случају „судњег дана” на свакој од њих дневном количином од по 25 литара пијаће воде снабдева по 20.000 становника докле год тако буде неопходно. Сценарио за „судњи дан” прошле јесени осмислила је управа Кејптауна да га активира у случају да ниво воде у главним резервоарима падне испод критичних 13,5 одсто или да град и околину задеси четврта сезона разорних суша.
Тај сценарио Кејптаун је ових дана избегао „за длаку”.
„Кејптаун у 2018. неће бити приморан да заврне славину становништву зато што су грађани дисциплиновано прихватили да за 60 одсто смање потрошњу воде. Текући режим штедње воде – са дневном потрошњом лимитираном на 50 литара – остаје на снази до даљег, свакако до 2019. Уколико и идућа година буде сушна, додатно ће бити смањене дневне порције воде” најавио је Муси Маимане, представник Демократске алијансе, јужноафричке опозиционе странке која управља провинцијом Западни Кејп и њеном престоницом Кејптауном.
Неизвесна климатска судбина Кејптауна, која ускоро прети и десетини глобалних мегаполиса (Мексико Сити, Џакарта, Сао Паоло, Пекинг, Каиро, Бангалор, Токио, Лондон, Москва, Истанбул, Мајами...), злокобни је подсетник онога шта би у догледној будућности могло да снађе и преко 500 градова Европе.
Наиме, 571 град Европе од 2050. до 2100. године биће изложен драстичним климатским променама у облику продужених периода екстремне врућине, суше или поплава бујичних размера, То је закључак тргодишњег истраживања Универзитета Њукасл о екстремним климатским променама које се до краја века могу очекивати у градовима Европе (урбане целине Западног Балкана нису проучаване).
Истраживање Универзитета Њукасл, иначе прво тог опсега на свету, упозорава да ће свих 571 градова где су вршена климатска мерења доживети драстични раст температура ваздуха, такав да ће у појединим урбаним целинама источне Европе лети у дужем периоду жива достизати и 55 степени целзијуса, док ће суше у приобалним градовима на Медитерану бити 14 пута горе него данашње. Лисабон, Мадрид, Ла Валета, Никозија, Атина, Патрас, Ираклион, Каламата, Софија градови су са највећим изгледима да их задесе или разорне суше или дуги периоди несносних врућина или оба климатска феномена заједно.
„Иако је јужна Европа научила да се рве са сушама, степен промена може премашити тачку пуцања”, проценио је префесор Ричард Досон, коаутор овог британског истраживања.
Растућа јара могла би већ средином идуће деценије да погоди и Женеву, и то просечним повећањем температуре ваздуха од 2,5 степени, као и, на пример, белгијски град Лувен (додатних 1,1 степен целзијуса), тврди недавно истраживање америчког Универзитета Колумбија.
Даблин, Хелсинки, Рига, Виљнус и Загреб могли би у догледној будућности бити „ најтеже погођени” поплавама, веле истраживачи Универзитета Њукасл.
Како да се европски и други градови света спреме на климу из будућности, у којој већ данас живи Кејптаун? Хоће ли за неку деценију у сушом начетим градовима на Медитерану и његиховом залеђу бити довољно пијаће воде за све њихове становнике и по ком режиму?
Ова и друга слична питања била су прошле седмице кључне теме прве УН конференције која је повезала опстанак и будућност градова света са непорецивим климатским променама. Конференција у Едмонтону (Канада) изнедрила је „глобални план за боље разумевање климатских промена и њиховог утицаја на градове, и способност урбаног живота да се бори са овим изазовима”, наведено је у завршном документу. Тај план је од животног значаја и за Европу и мегалополисе широм света управо због незаустављиве урбанизације, миграција и непредвидивих климатских промена.
Данас, више од 75 одсто становништва ЕУ живи у градовима, док ће 2050. тај проценат нарасти на 82 одсто. УН процењује да ће глобална тражња воде већ око 2030. године за око 40 одсто надмашити понуду. Ако клима настави да се ћудљиво мења, а градови расту, колико су градови будућности – европски и остали – далеко од живота под данашњим хидрорежимом Кејптауна?
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
