Gradovi Evrope ostaju bez vode za piće
Na pranje ide samo najprljaviji veš. Vodokotlić u toaletu prazni se najviše jednom dnevno. Za tuširanje tu su četiri litra vode, i to sa stajanjem u koritu: da bi nasapunjana tečnost mogla ponovo da se iskoristi. Pranje kola je kažnjivo. Hrana se jede rukama ili plastičnim priborom iz kartonskih kutija. Ko prekrši gradski hidrorežim od maksimalno 50 litara dnevno, rizikuje krivično gonjenje, poimeničnu prozivku u novinama ili tešku globu – dobrodošli u četvoromilionski Kejptaun, jedan od najlepših i najbogatijih gradova Afrike nadomak Rta dobre nade, istovremeno prvu metropolu sveta kojoj preti da potpuno ostane bez pijaće vode.
Ubrzane migracije i tri uzastopne sezone suša odskora su izobličili megapolis koji je sve donedavno posećivalo preko 1,5 miliona turista godišnje. Tako, na primer, u kupatilima najboljih hotela Kejptauna nema više čepova po kadama, da razmaženim gostima ne bi slučajno palo na pamet da ih pune. Na ubogoj periferiji, naoružane snage reda čuvaju vodene cisterne za snabdevanje onih bez česmi po kućama. Između ove dve egzistencijalne krajnosti, širom Kejptauna nedavno je postavljeno novih 200 stanica za hidrosnabdevanje sa zadatkom da se u slučaju „sudnjeg dana” na svakoj od njih dnevnom količinom od po 25 litara pijaće vode snabdeva po 20.000 stanovnika dokle god tako bude neophodno. Scenario za „sudnji dan” prošle jeseni osmislila je uprava Kejptauna da ga aktivira u slučaju da nivo vode u glavnim rezervoarima padne ispod kritičnih 13,5 odsto ili da grad i okolinu zadesi četvrta sezona razornih suša.
Taj scenario Kejptaun je ovih dana izbegao „za dlaku”.
„Kejptaun u 2018. neće biti primoran da zavrne slavinu stanovništvu zato što su građani disciplinovano prihvatili da za 60 odsto smanje potrošnju vode. Tekući režim štednje vode – sa dnevnom potrošnjom limitiranom na 50 litara – ostaje na snazi do daljeg, svakako do 2019. Ukoliko i iduća godina bude sušna, dodatno će biti smanjene dnevne porcije vode” najavio je Musi Maimane, predstavnik Demokratske alijanse, južnoafričke opozicione stranke koja upravlja provincijom Zapadni Kejp i njenom prestonicom Kejptaunom.
Neizvesna klimatska sudbina Kejptauna, koja uskoro preti i desetini globalnih megapolisa (Meksiko Siti, Džakarta, Sao Paolo, Peking, Kairo, Bangalor, Tokio, London, Moskva, Istanbul, Majami...), zlokobni je podsetnik onoga šta bi u doglednoj budućnosti moglo da snađe i preko 500 gradova Evrope.
Naime, 571 grad Evrope od 2050. do 2100. godine biće izložen drastičnim klimatskim promenama u obliku produženih perioda ekstremne vrućine, suše ili poplava bujičnih razmera, To je zaključak trgodišnjeg istraživanja Univerziteta Njukasl o ekstremnim klimatskim promenama koje se do kraja veka mogu očekivati u gradovima Evrope (urbane celine Zapadnog Balkana nisu proučavane).
Istraživanje Univerziteta Njukasl, inače prvo tog opsega na svetu, upozorava da će svih 571 gradova gde su vršena klimatska merenja doživeti drastični rast temperatura vazduha, takav da će u pojedinim urbanim celinama istočne Evrope leti u dužem periodu živa dostizati i 55 stepeni celzijusa, dok će suše u priobalnim gradovima na Mediteranu biti 14 puta gore nego današnje. Lisabon, Madrid, La Valeta, Nikozija, Atina, Patras, Iraklion, Kalamata, Sofija gradovi su sa najvećim izgledima da ih zadese ili razorne suše ili dugi periodi nesnosnih vrućina ili oba klimatska fenomena zajedno.
„Iako je južna Evropa naučila da se rve sa sušama, stepen promena može premašiti tačku pucanja”, procenio je prefesor Ričard Doson, koautor ovog britanskog istraživanja.
Rastuća jara mogla bi već sredinom iduće decenije da pogodi i Ženevu, i to prosečnim povećanjem temperature vazduha od 2,5 stepeni, kao i, na primer, belgijski grad Luven (dodatnih 1,1 stepen celzijusa), tvrdi nedavno istraživanje američkog Univerziteta Kolumbija.
Dablin, Helsinki, Riga, Viljnus i Zagreb mogli bi u doglednoj budućnosti biti „ najteže pogođeni” poplavama, vele istraživači Univerziteta Njukasl.
Kako da se evropski i drugi gradovi sveta spreme na klimu iz budućnosti, u kojoj već danas živi Kejptaun? Hoće li za neku deceniju u sušom načetim gradovima na Mediteranu i njegihovom zaleđu biti dovoljno pijaće vode za sve njihove stanovnike i po kom režimu?
Ova i druga slična pitanja bila su prošle sedmice ključne teme prve UN konferencije koja je povezala opstanak i budućnost gradova sveta sa neporecivim klimatskim promenama. Konferencija u Edmontonu (Kanada) iznedrila je „globalni plan za bolje razumevanje klimatskih promena i njihovog uticaja na gradove, i sposobnost urbanog života da se bori sa ovim izazovima”, navedeno je u završnom dokumentu. Taj plan je od životnog značaja i za Evropu i megalopolise širom sveta upravo zbog nezaustavljive urbanizacije, migracija i nepredvidivih klimatskih promena.
Danas, više od 75 odsto stanovništva EU živi u gradovima, dok će 2050. taj procenat narasti na 82 odsto. UN procenjuje da će globalna tražnja vode već oko 2030. godine za oko 40 odsto nadmašiti ponudu. Ako klima nastavi da se ćudljivo menja, a gradovi rastu, koliko su gradovi budućnosti – evropski i ostali – daleko od života pod današnjim hidrorežimom Kejptauna?
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
