Страх од „македонског пролећа”

Пре­ма из­во­ри­ма из аме­рич­ке ам­ба­са­де у Ско­пљу, ка­ко су пре­не­ли ма­ке­дон­ски ме­ди­ји, Вес Ми­чел ће раз­го­ва­ра­ти са За­е­вим и ми­ни­стром ино­стра­них по­сло­ва Ни­ко­лом Ди­ми­тро­вим. Те­ма ће сва­ка­ко би­ти име. Овај су­срет ће би­ти упри­ли­чен уочи сле­та­ња ми­ни­стра ино­стра­них по­сло­ва Грч­ке Ни­ко­ла­са Ко­ци­ја­са у Ско­пље са пред­ло­гом грч­ке вла­де за име Ма­ке­до­ни­је (пред­лог ће би­ти обра­зло­жен на два­де­сет стра­на). Ка­ко нам је по­твр­ђе­но у прес-слу­жби у Ми­ни­стар­ству ино­стра­них по­сло­ва Ма­ке­до­ни­је, до­ла­зак Ко­ци­ја­са се оче­ку­је по­сле два­де­се­тог у овом ме­се­цу.

Пре­ма оно­ме што пре­но­се грч­ки и ма­ке­дон­ски ме­ди­ји, спор се са­пли­ће око иден­ти­те­та и је­зи­ка ма­ке­дон­ског на­ро­да, по­себ­но што се оче­ку­је да, по грч­ком пред­ло­гу, но­ви устав­ни на­зив Ре­пу­бли­ке Ма­ке­до­ни­је гла­си Ре­пу­бли­ка Гор­ња­Ма­ке­до­ни­ја (пи­ше се као јед­на реч). Ове су­штин­ске ба­ри­је­ре Ми­чел тре­ба са За­е­вим и Ди­ми­тро­вим от­кло­ни јер су њих дво­ји­ца по­ру­чи­ли да не­ма ре­ше­ња спо­ра ако се за­ди­ре у иден­ти­тет и је­зик.

По­сред­ник УН Ме­тју Ни­миц је ин­си­сти­рао да у сло­же­ном име­ну оста­не на­зив Ре­пу­бли­ка Ма­ке­до­ни­ја, јер је Ма­ке­до­ни­ју под тим на­зи­вом при­зна­ло ви­ше од сто др­жа­ва. Грч­ки ме­ди­ји пи­шу да је то не­при­хва­тљи­во, по­себ­но за пар­ла­мен­тар­ну пар­ти­ју Не­за­ви­сни Гр­ци чи­ји је ли­дер Па­нос Ка­ме­нас. Вест ко­ју су из Грч­ке пре­не­ли ма­ке­дон­ски ме­ди­ји је­сте да, уко­ли­ко Ка­ме­нас не про­ме­ни став, Ци­прас не­ће има­ти пар­ла­мен­тар­ну ве­ћи­ну. Из­ла­ском Ка­ме­на­са из вла­да­ју­ће ко­а­ли­ци­је, Ци­прас би имао са­мо 145 по­сла­ни­ка, а за ве­ћи­ну му је по­тре­бан 151 од 300 пред­став­ни­ка у пар­ла­мен­ту. 

Пре­ма пи­са­њу штам­пе у ове две др­жа­ве, Ци­прас се са Ста­вро­сом Те­о­до­ра­ки­сом, ли­де­ром пар­ла­мен­тар­не пар­ти­је Ре­ке, ко­ја има шест по­сла­ни­ка, до­го­ва­ра да фор­ми­ра пар­ла­мен­тар­ну ве­ћи­ну. То би Ци­пра­су би­ло до­вољ­но за оп­ста­нак и ра­ти­фи­ка­ци­ју спо­ра­зу­ма о ма­ке­дон­ско-грч­ком спо­ру. 

У слич­ном про­бле­му је и За­ев са сво­јом пар­ла­мен­тар­ном ве­ћи­ном. Он је ових да­на на­го­ве­стио да ће из­вр­ши­ти ре­кон­струк­ци­ју вла­де упра­во ра­ди фор­ми­ра­ња но­ве пар­ла­мен­тар­не ве­ћи­не: „Ре­кон­струк­ци­ја би се до­го­ди­ла услед при­род­не по­тре­бе рас­по­де­ле од­го­вор­но­сти у скла­ду са уве­ћа­ним бро­јем по­сла­ни­ка у но­вој пар­ла­мен­тар­ној ве­ћи­ни ако прет­ход­но успе­мо да се до­го­во­ри­мо.”

Ко­а­ли­ци­ја СДСМ, чи­ји је ли­дер За­ев, са ал­бан­ским пар­ла­мен­тар­ним пар­ти­ја­ма ДУИ, Ал­бан­ска али­јан­са и БЕ­СА, има тан­ку ве­ћи­ну. Од пре­кју­че се она до­во­ди у пи­та­ње от­ка­ко је на кон­гре­су Ал­бан­ске али­јан­се Зи­ја­дин Се­ла ре­и­за­бран за пред­сед­ни­ка (Се­ла је је­два пре­жи­вео 27. април, „кр­ва­ви че­твр­так”, ка­да су де­мон­стран­ти упа­ли у Со­бра­ње).

На­кон по­нов­ног из­бо­ра за ли­де­ра Али­јан­се Се­ла је на­пао рад пре­ми­је­ра и на­гла­сио је про­грам­ски при­о­ри­тет ње­го­ве пар­ти­је – оства­ри­ва­ње дво­је­зич­но­сти и дво­на­ци­о­нал­не др­жа­ве, по­што тре­ћи­ну ста­нов­ни­штва у Ма­ке­до­ни­ји чи­не Ал­бан­ци. По оно­ме што на­ја­вљу­је ма­ке­дон­ска штам­па, већ се прек­су­тра мо­же оче­ки­ва­ти усва­ја­ње за­ко­на о је­зи­ку, чи­ме ће ал­бан­ски је­зик по­ста­ти дру­ги слу­жбе­ни је­зик у Ма­ке­до­ни­ји. Све ал­бан­ске пар­ти­је су је­дин­стве­не и „усло­вља­ва­ју” да се за­кон о је­зи­ку усво­ји пре ре­ша­ва­ња име­на. Уко­ли­ко се не из­гла­са овај за­кон или не­ко из СДСМ-а не гла­са за ње­га, мо­же се до­ве­сти у пи­та­ње ве­ћи­на у Со­бра­њу, а то би већ био отво­рен пут за но­ве пар­ла­мен­тар­не из­бо­ре и од­ла­га­ње евро­а­тлант­ских ин­те­гра­ци­ја, као и за сто­пи­ра­ње ре­фор­ми до да­љег. 

По све­му су­де­ћи, тре­ба са­че­ка­ти и ви­де­ти да ли ди­пло­мат­ски кец у ру­ка­ву др­жи и Ми­чел.