Strah od „makedonskog proleća”

Pre­ma iz­vo­ri­ma iz ame­rič­ke am­ba­sa­de u Sko­plju, ka­ko su pre­ne­li ma­ke­don­ski me­di­ji, Ves Mi­čel će raz­go­va­ra­ti sa Za­e­vim i mi­ni­strom ino­stra­nih po­slo­va Ni­ko­lom Di­mi­tro­vim. Te­ma će sva­ka­ko bi­ti ime. Ovaj su­sret će bi­ti upri­li­čen uoči sle­ta­nja mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va Grč­ke Ni­ko­la­sa Ko­ci­ja­sa u Sko­plje sa pred­lo­gom grč­ke vla­de za ime Ma­ke­do­ni­je (pred­log će bi­ti obra­zlo­žen na dva­de­set stra­na). Ka­ko nam je po­tvr­đe­no u pres-slu­žbi u Mi­ni­star­stvu ino­stra­nih po­slo­va Ma­ke­do­ni­je, do­la­zak Ko­ci­ja­sa se oče­ku­je po­sle dva­de­se­tog u ovom me­se­cu.

Pre­ma ono­me što pre­no­se grč­ki i ma­ke­don­ski me­di­ji, spor se sa­pli­će oko iden­ti­te­ta i je­zi­ka ma­ke­don­skog na­ro­da, po­seb­no što se oče­ku­je da, po grč­kom pred­lo­gu, no­vi ustav­ni na­ziv Re­pu­bli­ke Ma­ke­do­ni­je gla­si Re­pu­bli­ka Gor­nja­Ma­ke­do­ni­ja (pi­še se kao jed­na reč). Ove su­štin­ske ba­ri­je­re Mi­čel tre­ba sa Za­e­vim i Di­mi­tro­vim ot­klo­ni jer su njih dvo­ji­ca po­ru­či­li da ne­ma re­še­nja spo­ra ako se za­di­re u iden­ti­tet i je­zik.

Po­sred­nik UN Me­tju Ni­mic je in­si­sti­rao da u slo­že­nom ime­nu osta­ne na­ziv Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja, jer je Ma­ke­do­ni­ju pod tim na­zi­vom pri­zna­lo vi­še od sto dr­ža­va. Grč­ki me­di­ji pi­šu da je to ne­pri­hva­tlji­vo, po­seb­no za par­la­men­tar­nu par­ti­ju Ne­za­vi­sni Gr­ci či­ji je li­der Pa­nos Ka­me­nas. Vest ko­ju su iz Grč­ke pre­ne­li ma­ke­don­ski me­di­ji je­ste da, uko­li­ko Ka­me­nas ne pro­me­ni stav, Ci­pras ne­će ima­ti par­la­men­tar­nu ve­ći­nu. Iz­la­skom Ka­me­na­sa iz vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, Ci­pras bi imao sa­mo 145 po­sla­ni­ka, a za ve­ći­nu mu je po­tre­ban 151 od 300 pred­stav­ni­ka u par­la­men­tu. 

Pre­ma pi­sa­nju štam­pe u ove dve dr­ža­ve, Ci­pras se sa Sta­vro­som Te­o­do­ra­ki­som, li­de­rom par­la­men­tar­ne par­ti­je Re­ke, ko­ja ima šest po­sla­ni­ka, do­go­va­ra da for­mi­ra par­la­men­tar­nu ve­ći­nu. To bi Ci­pra­su bi­lo do­volj­no za op­sta­nak i ra­ti­fi­ka­ci­ju spo­ra­zu­ma o ma­ke­don­sko-grč­kom spo­ru. 

U slič­nom pro­ble­mu je i Za­ev sa svo­jom par­la­men­tar­nom ve­ći­nom. On je ovih da­na na­go­ve­stio da će iz­vr­ši­ti re­kon­struk­ci­ju vla­de upra­vo ra­di for­mi­ra­nja no­ve par­la­men­tar­ne ve­ći­ne: „Re­kon­struk­ci­ja bi se do­go­di­la usled pri­rod­ne po­tre­be ras­po­de­le od­go­vor­no­sti u skla­du sa uve­ća­nim bro­jem po­sla­ni­ka u no­voj par­la­men­tar­noj ve­ći­ni ako pret­hod­no uspe­mo da se do­go­vo­ri­mo.”

Ko­a­li­ci­ja SDSM, či­ji je li­der Za­ev, sa al­ban­skim par­la­men­tar­nim par­ti­ja­ma DUI, Al­ban­ska ali­jan­sa i BE­SA, ima tan­ku ve­ći­nu. Od pre­kju­če se ona do­vo­di u pi­ta­nje ot­ka­ko je na kon­gre­su Al­ban­ske ali­jan­se Zi­ja­din Se­la re­i­za­bran za pred­sed­ni­ka (Se­la je je­dva pre­ži­veo 27. april, „kr­va­vi če­tvr­tak”, ka­da su de­mon­stran­ti upa­li u So­bra­nje).

Na­kon po­nov­nog iz­bo­ra za li­de­ra Ali­jan­se Se­la je na­pao rad pre­mi­je­ra i na­gla­sio je pro­gram­ski pri­o­ri­tet nje­go­ve par­ti­je – ostva­ri­va­nje dvo­je­zič­no­sti i dvo­na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve, po­što tre­ći­nu sta­nov­ni­štva u Ma­ke­do­ni­ji či­ne Al­ban­ci. Po ono­me što na­ja­vlju­je ma­ke­don­ska štam­pa, već se prek­su­tra mo­že oče­ki­va­ti usva­ja­nje za­ko­na o je­zi­ku, či­me će al­ban­ski je­zik po­sta­ti dru­gi slu­žbe­ni je­zik u Ma­ke­do­ni­ji. Sve al­ban­ske par­ti­je su je­din­stve­ne i „uslo­vlja­va­ju” da se za­kon o je­zi­ku usvo­ji pre re­ša­va­nja ime­na. Uko­li­ko se ne iz­gla­sa ovaj za­kon ili ne­ko iz SDSM-a ne gla­sa za nje­ga, mo­že se do­ve­sti u pi­ta­nje ve­ći­na u So­bra­nju, a to bi već bio otvo­ren put za no­ve par­la­men­tar­ne iz­bo­re i od­la­ga­nje evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja, kao i za sto­pi­ra­nje re­for­mi do da­ljeg. 

Po sve­mu su­de­ći, tre­ba sa­če­ka­ti i vi­de­ti da li di­plo­mat­ski kec u ru­ka­vu dr­ži i Mi­čel.