Нагађања о мисији Веса Мичела
Србија је и даље највећи камен у „балканској ципели” који жуља Сједињене Америчке Државе. Тилерсонов помоћник Вес Мичел на првој турнеји по југоистоку Европе у Београд изгледа доноси „непристојну понуду” за Косово, док истовремено командант снага НАТО-а у Европи генерал Кертис Скапароти пред Одбором америчког Сената за оружане снаге поручује да су Србија и српски народ највећи проблем у региону. Ова нова вашингтонска дипломатско-војна „офанзива” можда није ултиматум, али јесте додатни притисак на Београд да попусти кад је о Косову реч и омогући Приштини да уђе у УН, али и да уједно окрене леђа Москви.
Да ли је то амерички одговор на поруку Сергеја Лаврова, који је током посете Србији рекао да Русија остаје активна у региону и да је спремна да се, ако то Београд затражи, укључи у решавање косовског чвора? Порука команданта НАТО-а забринула је и министра одбране Александра Вулина, који каже да „од 1999. године није било теже, неодговорније и опасније изјаве него што је изјава генерала Скапаротија”.
„Рећи за читав један народ, рећи за српски народ да је опасност за читав Балкан, говори и позива на уједињавање свих против српског народа”, поручио је Вулин.
Помоћник америчког државног секретара за европске и евроазијске послове Вес Мичел је у Приштини рекао да је његова посета Балкану усмерена на наставак дијалога Београда и Приштине и да не носи никакав конкретан план, чији су детаљи процурели у јавност током викенда. Мичел је након разговора са председником привремених косовских институција Хашимом Тачијем рекао да није дошао да било коме представља било какав план. „Нисам дошао да представим било који посебан план. Бићу посвећен наставку дијалога Косова и Србије и њиховом путу ка ЕУ”, рекао је Мичел, преноси портал Љајми.
Поједини београдски медији објавили су током викенда да ће наследник Викторије Нуланд на месту помоћника државног секретара за европске и евроазијске послове, председнику Александру Вучићу представити план у четири тачке за решење питања Косова. Суштина тог предлога је да се Заједници српских општина дају нека већа извршна овлашћења, а Београду додатна америчка подршка на путу у ЕУ. Једини услов који се тражи од Београда јесте да заузврат да „зелено светло” Приштини за чланство у међународним организацијама, а пре свега у УН.
Што у преводу значи – да призна независност Косова.
Да је наводна додатна америчка понуда за ЗСО, која је и даље мртво слово на Бриселском споразуму, у сфери фикције, показује стварна намера Приштине. У наставку техничког дијалога у Бриселу 19. и 21. марта приштинска делегација намерава да тему формирања Заједнице српских општина гурне у страну, док се не испуне захтеви из области енергетике – да Косово постане засебна контролна област.
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић каже да ће се срести са Весом Мичелом, који на овој турнеји посећује Приштину, Београд, Скопље, Атину и Никозију, али поручује и да је наш став потпуно јасан: „Дијалог да, али је прихватање једнострано проглашене независности Косова без компромиса са нама – апсолутно неприхватљиво.
Владимир Трапара, научни сарадник Института за међународну политику, сматра да је „косовски пакет”, који Мичел наводно доноси у Београд, неприхватљив за Србију, јер подразумева да учинимо нове уступке у замену за уступке на која се друга страна већ одавно обавезала, а није испунила. „Албанци и њихови западни ментори све време се крећу у оквирима Ахтисаријевог плана, који Србија није прихватила ни онда, па не сме ни сада. Компромисно решење требало би да садржи стварне уступке друге стране. Мислим да САД не могу са Србијом да разговарају по моделу ултиматума, јер нису способне да реализују претњу у случају нашег непокоравања”, каже Трапара за „Политику”.
Владислав Јовановић, бивши шеф дипломатије СРЈ, не очекује репресивне мере према Србији уколико не прихвати америчку понуду за Косово, јер би, како каже, то било контрапродуктивно у односу на њихове интересе према Русији, Турској, Кини и неким другим земљама. „Шкргутаће, али неће моћи да покажу зубе, и на крају ће САД ипак морати да преговарају с нама. Неће смети да иду предалеко у вршењу притиска и на крају ће морати да се нагоде с нама, узимајући у обзир наше базичне интересе када је о Косову реч. Зато је понуда коју Вес Мичел доноси заправо почетак процеса који би могао да доведе до правих преговора Београда и Вашингтона. Ми и не треба да разговарамо са ЕУ и Албанцима у вези са Косовом, него директно са САД. Американци до сада на то нису били спремни, али то не значи да неће бити спремни за неколико година. Мораће да нам понуде нешто много прихватљивије него данас”, поручује Јовановић.
Ако Мичел долази са планом за Косовом о којем пишу медији, онда смо, како каже наш бивши дипломата Срећко Ђукић, пред озбиљним изазовом, али додаје да то све води ка неком новом рату. „Наш проблем је што немамо формулисан став о Косову. Нисмо га имали ни деведесетих година, када смо говорили да је то наше унутрашње питање, па смо имали и референдум. А онда нам се догодио Рамбује, па касније и Ахтисари са својим планом. Косово је крупно међународно питање и требало је раније да изађемо са планом како хоћемо да га решимо”, објашњава Ђукић, додајући да САД могу да нам направе проблем, јер ако ми не пристанемо на њихове услове, могу да Косову у Уједињеним нацијама издејствују статус који данас има Палестина.
Да би се изашло из ове ситуације, Владимир Трапара сматра да би Вучић хитно требало да изађе са својим предлогом решења за Косово, како би предухитрио њихове даље покушаје да тако разговарају с нама. „Ту није реч о томе дају ли Американци последњу понуду, јер такву понуду можемо да дамо само ми. Без нашег пристанка Косово никад неће бити независно, нити ући у УН, а притисци да тај пристанак дамо и до сада су били, и надаље ће бити, само контрапродуктивни”, истиче овај истраживач ИМПП-а.
Владислав Јовановић напомиње да можемо да се извучемо из ситуације у којој нам диктирају услове који су за нас неприхватљиви, ако јасно урадимо оно што нисмо пре 17 година: „Да поручимо да хоћемо да постанемо члан ЕУ, али под истим условима као и све друге земље пре нас. А то значи да нас приме у границама које су дефинисане нашим уставом. Можемо да се сачувамо само ако инсистирамо на једнаком третману који су имали кандидати за чланство у ЕУ пре нас. Тиме стављамо јасно до знања не постоји једначина која подразумева уступање Косова у замену за чланство у Европској унији”, истиче наш бивши шеф дипломатије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
