Дисова награда Ђорђу Нешићу

Ча­чак – Ђор­ђе Не­шић до­бит­ник је Ди­со­ве на­гра­де за 2018. од­лу­ком жи­ри­ја ко­јем је пред­се­да­вао про­фе­сор др Ра­ди­во­је Ми­кић, уз уче­шће Ни­ко­ле Вуј­чић и др Ја­не Алек­сић. То је ју­че са­оп­шти­ла ов­да­шња би­бли­о­те­ка, на­ја­вљу­ју­ћи 55. „Ди­со­во про­ле­ће”. У обра­зло­же­њу оних ко­ји су од­лу­чи­ва­ли на­ве­де­но је:

„Ђор­ђе Не­шић (1957, Би­је­ло Бр­до код Оси­је­ка) у књи­жев­ност је ушао 1985, об­ја­вив­ши књи­гу ’Црв сум­ње у ја­бу­ци раз­до­ра’, и до да­нас је на­пи­сао осам књи­га пе­са­ма и ушао у ред нај­бо­љих са­вре­ме­них срп­ских по­е­та. Иако је у пр­вим из­да­њи­ма био бли­зак нео­а­ван­гард­ном пе­снич­ком из­ра­зу, Не­шић је 1995. на­пра­вио по­е­тич­ки за­о­крет, окре­нув­ши се тра­ди­ци­о­нал­ним пе­снич­ким об­ли­ци­ма и те­ма­ти­ци ко­ја је нај­по­де­сни­ја да из­ра­зи јед­ну апарт­ну и ег­зи­стен­ци­јал­ну и ко­лек­тив­ну по­зи­ци­ју. На­и­ме, жи­ве­ћи у са­свим спе­ци­фич­ним окол­но­сти­ма, а осла­ња­ју­ћи се на срп­ску књи­жев­ност од ба­ро­ка на­о­ва­мо, Ђор­ђе Не­шић је по­стао пе­сник ко­ји у пра­вом сми­слу из­ра­жа­ва све ди­мен­зи­је на­ци­о­нал­не суд­би­не. Ме­сто Ђор­ђа Не­ши­ћа у са­вре­ме­ној срп­ској књи­жев­но­сти је уто­ли­ко осо­бе­но што је он мо­жда је­ди­ни ус­пео да у пе­снич­кој фор­ми из­ра­зи основ­не дру­штве­но-исто­риј­ске окол­но­сти у ко­ји­ма се об­рео срп­ски на­род одво­јен од ма­тич­не др­жа­ве.”