Нишка тврђава још нема домаћина

Ниш – Летњу позорницу у Нишкој тврђави, изграђену 1959. године у кратеру насталом после експлозије војног магацина, запоседају овог пролећа политичари, сматрајући да је то место, стециште глумаца и уметника, згодно и за одржавање предизборних скупова. Нико политичарима не оспорава право да и ту промовишу своје програме, али би могло многима, готово свима редом, да се приговори да су мало учинили да Нишка тврђава засија пуним сјајем. Заправо, Тврђава је већ деценијама место пропуштених шанси, иако је 1948. године заштићена законом, а 1979. је сврстана у категорију споменика од великог значаја за културу Србије.

Од свог настанка двадесетих година 18. века, па све до педесетих година прошлог века служила је у војне сврхе. Док је ту била касарна Градско поље, простор између тврђавских зидина и техничких факултета, био је војни полигон. Заједно са београдском, Нишка тврђава је била једна од најзначајнијих утврђења у овом делу турског царства.

Њена полигонална основа, са осам бастионих тераса, подигнута је на остацима античког, византијског и средњовековног утврђења. Није захватила све, антички остаци пронађени су и ван зидина, на Градском пољу, па су војници током вежби, копајући ровове наилазили на древне предмете. Простор у Нишкој тврђави, око 22 хектара, као и простор ван зидина, још око 40 хектара, остали су у великој мери неистражени. Оно што је откривено и истражено, ваља заштитити.

– Растиње озбиљно угрожава зидине и прети да камени блокови попадају. Тек кад очистимо све, видећемо у којој мери је Тврђава угрожена – каже за „Политику“ археолог Завода за заштиту споменика културе Тони Чершков, који, у склопу пројекта јавних радова, руководи акцијом спасавања Нишке тврђаве од даљег пропадања.

– Тражили смо два милиона, а добили 700.000 динара, што није довољно за свеобухватно сагледавање овог комплекса – истиче Чершков, који је 1988. године открио Палату са октогоном, а сада је, уклањајући растиње, тај објекат поново учинио доступним за посетиоце.

Палата се налази изван зидина Тврђаве, непосредно уз спољашњи бедем турског рова, на око 300 метара северозападно од централног платоа. Истраживања нису довршена, али оно што је откривено, указује да је реч о објекту из четвртог века, највероватније палати која је припадала каквој истакнутој личности са јавном функцијом. Основано се претпоставља да се ради о резиденцији Константина Великог.

Археолози по значају и лепоти издвајају Терме на улазном платоу, објекат са сводовима и античку улицу са базиликом, затим хамам из турског периода, бедемске нише, зграду арсенала... ту је још споменик кнезу Милану Обреновићу, као и лапидаријум – збирка камених споменика.

Парадокс је да Нишка тврђава још нема домаћина, на пример, јавно предузеће које би водило бригу о овом споменику културе. Једном одлуком локалне скупштине, Нишка тврђава је 1999. године предата на управљање Народном музеју. Та одлука је убрзо опозвана, а нова никада није донета.