Кикиндске ватре уочи Лазареве суботе

Кикинда – С првим мраком, у петак, уочи Лазареве суботе, по кикиндским сокацима домаћини су палили ватре,око којих су се окупили и стари и млади. Баке кокају кукуруз, мушкарци се чашћавају ракијом и вином, а омладина прескаче ватру, звану „лазарица”. Некада се веровало да се прескакањем упаљених снопова тулеја, протерују зли дуси, вештице и болест.

– Ради се о паганском обичају, који је нарочито негован у Војводини. Негде, као што је случај са Кикиндом, он се светковао чак и у време комунизма! Када сам био млад, а сада ми је 59 година, у првим вечерњим сатима паори би износили тулеј. Најчешће су по два-три домаћинства палила заједничку ватру. Око ње су се окупљали укућани и комшије. За децу би се правила посебна, мала ватра, како би је сами прескакали. Најмлађима су помагали родитељи, тако што су их пребацивали држећи их испод пазуха. Главну реч су водили момци и девојке, који су се такмичили ко ће прескочити највећи пламен. Била је то, наравно, прилика да се мушки покажу и изборе за наклоност девојака – испричао нам је Бранислав Зарић, кикиндски адвокат и гајдаш.

Дешавало се и да се одрасли мало поднапију, па да опрље тур приликом покушаја да прескоче „лазарицу”, или да им пак у опанак упадне жеравица. Последице ових незгода нису биле озбиљне, једино је ваљало изборити се са подсмехом и задиркивањима присутних.

Старији Кикинђани причају, да су се кокице у њихово време другачије припремале. Жене су за једну повећу шерпу везивале мотку, дужине око два метра,а кукуруз би се кокао над ватром.

–Незаобилазан део феште је клепетуша, односно звонце које се иначе везује кравама око врата. Тог дана се међутим, она користила да би се „подигла” атмосфера и њоме давао знак за прескакање ватре. Цела фешта је одувек, па и сада, била пропраћена веселом грајом најмлађих, који сваке године нестрпљиво ишчекују вече пред Лазареву суботу – каже Бранислав Зарић.