Kikindske vatre uoči Lazareve subote

Kikinda – S prvim mrakom, u petak, uoči Lazareve subote, po kikindskim sokacima domaćini su palili vatre,oko kojih su se okupili i stari i mladi. Bake kokaju kukuruz, muškarci se čašćavaju rakijom i vinom, a omladina preskače vatru, zvanu „lazarica”. Nekada se verovalo da se preskakanjem upaljenih snopova tuleja, proteruju zli dusi, veštice i bolest.

– Radi se o paganskom običaju, koji je naročito negovan u Vojvodini. Negde, kao što je slučaj sa Kikindom, on se svetkovao čak i u vreme komunizma! Kada sam bio mlad, a sada mi je 59 godina, u prvim večernjim satima paori bi iznosili tulej. Najčešće su po dva-tri domaćinstva palila zajedničku vatru. Oko nje su se okupljali ukućani i komšije. Za decu bi se pravila posebna, mala vatra, kako bi je sami preskakali. Najmlađima su pomagali roditelji, tako što su ih prebacivali držeći ih ispod pazuha. Glavnu reč su vodili momci i devojke, koji su se takmičili ko će preskočiti najveći plamen. Bila je to, naravno, prilika da se muški pokažu i izbore za naklonost devojaka – ispričao nam je Branislav Zarić, kikindski advokat i gajdaš.

Dešavalo se i da se odrasli malo podnapiju, pa da oprlje tur prilikom pokušaja da preskoče „lazaricu”, ili da im pak u opanak upadne žeravica. Posledice ovih nezgoda nisu bile ozbiljne, jedino je valjalo izboriti se sa podsmehom i zadirkivanjima prisutnih.

Stariji Kikinđani pričaju, da su se kokice u njihovo vreme drugačije pripremale. Žene su za jednu poveću šerpu vezivale motku, dužine oko dva metra,a kukuruz bi se kokao nad vatrom.

–Nezaobilazan deo fešte je klepetuša, odnosno zvonce koje se inače vezuje kravama oko vrata. Tog dana se međutim, ona koristila da bi se „podigla” atmosfera i njome davao znak za preskakanje vatre. Cela fešta je oduvek, pa i sada, bila propraćena veselom grajom najmlađih, koji svake godine nestrpljivo iščekuju veče pred Lazarevu subotu – kaže Branislav Zarić.