Прва ослобађајућа пресуда за Трампа

Да у ери Доналда Трампа од свега може да настане збрка потврдило се дан после објављивања ових информација. Тада се чинило да републиканска већина у одбору ублажава један од својих главних налаза – да циљ руске интервенције није било помагање њујоршком милијардеру да дође на власт.

Иако је први закључак био да се Москва није укључила у америчку политику да би „погурала” Трампа ка Белој кући, републиканац Мајк Конавеј, који се налазио на челу истраге, касније је изјавио да нема сумње у то да су Руси хтели да наштете бившој првој дами. „Можете у томе видети одмагање Хилари Клинтон, помагање Трампу, то вам је чаша до пола пуна или до пола празна”, саопштио је Конавеј.  

Овим је шеф владе прошао прву од три провере. Обавештајни одбор Сената и специјални тужилац Роберт Малер тек треба да изнесу своја сазнања. Најважнија је кривична истрага коју води Малер јер он има право да подиже оптужнице.

„Ослобађајућу пресуду” за Трампа потписали су конгресмени из Републиканске странке, али не и демократе које су чиниле мањину у одбору. Из опозиционе партије истичу да се не слажу са текстом и да ће објавити сопствени извештај. Либерали тврде да није требало стављати тачку на случај и да је Републиканска странка „штитила председника уместо земљу”. Конавеј је за Фокс њуз објаснио да је одбор интервјуисао 73 сведока и прегледао више од 300.000 страница докумената.

Најгоре што су Трампови сарадници урадили на изборима јесте то што су имали „лоше процене” и пристајали на „неумесне састанке”, додао је конгресмен. Била је то алузија на чињеницу да су се син и зет републиканског кандидата у лето 2016. сусрели са руском адвокатицом. У извештају који су саставили републиканци истиче се и да је Вашингтон неспремно дочекао руску акцију и да није боље припремљен ни сада, иако се Москва и даље уплиће.

Наводи се да се ова земља укључила и у кампању за америчке парламентарне изборе који ће се одржати у новембру. Конгресмени сматрају да су Руси желели да посеју раздор између бирача републиканаца и демократа па су предложили измене изборних закона и закона о сајбер безбедности. Поткачили су и обавештајне службе, тврдећи да су ЦИА, ФБИ и НСА неовлашћено новинарима дотурали податке о разговорима између Руса и Трампових сарадника.

Медији ненаклоњени председнику оцењују да је рад одбора исполитизован јер републиканци и демократе нису могли да се договоре око заједничког текста. Предвиђају да би Западно крило могло да искористи истрагу да би зауставило рад специјалног тужилаштва. За противнике америчког лидера, вести са Капитола показују да конзервативна већина неће сменити првог човека администрације чак и ако Малер докаже да је било координисања између Трампове кампање и руских акција.

Специјални истражитељ је већ подигао оптужнице против 13 Руса и неколицине блиских сарадника америчког лидера. Његова пажња сада би могла да се усмери ка некадашњем неформалном Трамповом саветнику у кампањи Роџеру Стоуну. „Вашингтон пост” је објавио да је Стоун знао да су мејлови демократа пресретнути и пре него што је то обелодањено у јавности.

Уколико би се то испоставило као тачно, Малер би могао да оптужи Трампове сараднике да су захваљујући Стоуну и сами знали да је преписка либерала хакована. Обавештајна заједница тврди да је влада Владимира Путина наредила да се обије електронско поштанско сандуче Демократске странке и шефа изборног штаба Хилари Клинтон да би некадашња државна секретарка била осрамоћена.

Престонички дневник тврди да је Стоун знао за хаковање и пре него што су се мејлови појавили на „Викиликсу” и да га је о томе обавестио Џулијан Асанж лично. Стоун то пориче. И он и оснивач узбуњивачког сајта негирају да су се сусрели или водили такав разговор.

Иако се шеф администрације одмах на „Твитеру” похвалио новостима са Капитол хила, убрзо је схватио да не сме да се опусти – Малер је званично затражио од Трампове компаније да му преда пословну документацију повезану са Русијом. Тужилац покушава да утврди да ли је њујоршки бизнисмен имао пословне интересе у овој земљи пре него што је ушао у трку за Белу кућу.

Захтев је издат у време када је администрација објавила да ће, после дугог одлагања, применити нове санкције које је Конгрес увео Москви због мешања у изборе. Вашингтон је на црну листу ставио 19 особа и пет организација, забрањујући им да послују у Америци, док је грађанима САД забрањено да са њима обављају трансакције. Трампова влада је тако признала оно што он никад није јасно и недвосмислено прихватио – да се Русија умешала у дуел између њега и Хилари Клинтон.

После неколико дана током којих је Бела кућа давала амбивалентне изјаве о тровању бившег руског шпијуна и његове кћерке у Британији, председник је коначно изјавио да „изгледа да Москва стоји” иза покушаја убиства Сергеја Скрипаља. Додао је да је напад на Скрипаља и његову кћерку „веома тужна ситуација” коју САД схватају „веома озбиљно”.