Prva oslobađajuća presuda za Trampa

Da u eri Donalda Trampa od svega može da nastane zbrka potvrdilo se dan posle objavljivanja ovih informacija. Tada se činilo da republikanska većina u odboru ublažava jedan od svojih glavnih nalaza – da cilj ruske intervencije nije bilo pomaganje njujorškom milijarderu da dođe na vlast.

Iako je prvi zaključak bio da se Moskva nije uključila u američku politiku da bi „pogurala” Trampa ka Beloj kući, republikanac Majk Konavej, koji se nalazio na čelu istrage, kasnije je izjavio da nema sumnje u to da su Rusi hteli da naštete bivšoj prvoj dami. „Možete u tome videti odmaganje Hilari Klinton, pomaganje Trampu, to vam je čaša do pola puna ili do pola prazna”, saopštio je Konavej.  

Ovim je šef vlade prošao prvu od tri provere. Obaveštajni odbor Senata i specijalni tužilac Robert Maler tek treba da iznesu svoja saznanja. Najvažnija je krivična istraga koju vodi Maler jer on ima pravo da podiže optužnice.

„Oslobađajuću presudu” za Trampa potpisali su kongresmeni iz Republikanske stranke, ali ne i demokrate koje su činile manjinu u odboru. Iz opozicione partije ističu da se ne slažu sa tekstom i da će objaviti sopstveni izveštaj. Liberali tvrde da nije trebalo stavljati tačku na slučaj i da je Republikanska stranka „štitila predsednika umesto zemlju”. Konavej je za Foks njuz objasnio da je odbor intervjuisao 73 svedoka i pregledao više od 300.000 stranica dokumenata.

Najgore što su Trampovi saradnici uradili na izborima jeste to što su imali „loše procene” i pristajali na „neumesne sastanke”, dodao je kongresmen. Bila je to aluzija na činjenicu da su se sin i zet republikanskog kandidata u leto 2016. susreli sa ruskom advokaticom. U izveštaju koji su sastavili republikanci ističe se i da je Vašington nespremno dočekao rusku akciju i da nije bolje pripremljen ni sada, iako se Moskva i dalje upliće.

Navodi se da se ova zemlja uključila i u kampanju za američke parlamentarne izbore koji će se održati u novembru. Kongresmeni smatraju da su Rusi želeli da poseju razdor između birača republikanaca i demokrata pa su predložili izmene izbornih zakona i zakona o sajber bezbednosti. Potkačili su i obaveštajne službe, tvrdeći da su CIA, FBI i NSA neovlašćeno novinarima doturali podatke o razgovorima između Rusa i Trampovih saradnika.

Mediji nenaklonjeni predsedniku ocenjuju da je rad odbora ispolitizovan jer republikanci i demokrate nisu mogli da se dogovore oko zajedničkog teksta. Predviđaju da bi Zapadno krilo moglo da iskoristi istragu da bi zaustavilo rad specijalnog tužilaštva. Za protivnike američkog lidera, vesti sa Kapitola pokazuju da konzervativna većina neće smeniti prvog čoveka administracije čak i ako Maler dokaže da je bilo koordinisanja između Trampove kampanje i ruskih akcija.

Specijalni istražitelj je već podigao optužnice protiv 13 Rusa i nekolicine bliskih saradnika američkog lidera. Njegova pažnja sada bi mogla da se usmeri ka nekadašnjem neformalnom Trampovom savetniku u kampanji Rodžeru Stounu. „Vašington post” je objavio da je Stoun znao da su mejlovi demokrata presretnuti i pre nego što je to obelodanjeno u javnosti.

Ukoliko bi se to ispostavilo kao tačno, Maler bi mogao da optuži Trampove saradnike da su zahvaljujući Stounu i sami znali da je prepiska liberala hakovana. Obaveštajna zajednica tvrdi da je vlada Vladimira Putina naredila da se obije elektronsko poštansko sanduče Demokratske stranke i šefa izbornog štaba Hilari Klinton da bi nekadašnja državna sekretarka bila osramoćena.

Prestonički dnevnik tvrdi da je Stoun znao za hakovanje i pre nego što su se mejlovi pojavili na „Vikiliksu” i da ga je o tome obavestio Džulijan Asanž lično. Stoun to poriče. I on i osnivač uzbunjivačkog sajta negiraju da su se susreli ili vodili takav razgovor.

Iako se šef administracije odmah na „Tviteru” pohvalio novostima sa Kapitol hila, ubrzo je shvatio da ne sme da se opusti – Maler je zvanično zatražio od Trampove kompanije da mu preda poslovnu dokumentaciju povezanu sa Rusijom. Tužilac pokušava da utvrdi da li je njujorški biznismen imao poslovne interese u ovoj zemlji pre nego što je ušao u trku za Belu kuću.

Zahtev je izdat u vreme kada je administracija objavila da će, posle dugog odlaganja, primeniti nove sankcije koje je Kongres uveo Moskvi zbog mešanja u izbore. Vašington je na crnu listu stavio 19 osoba i pet organizacija, zabranjujući im da posluju u Americi, dok je građanima SAD zabranjeno da sa njima obavljaju transakcije. Trampova vlada je tako priznala ono što on nikad nije jasno i nedvosmisleno prihvatio – da se Rusija umešala u duel između njega i Hilari Klinton.

Posle nekoliko dana tokom kojih je Bela kuća davala ambivalentne izjave o trovanju bivšeg ruskog špijuna i njegove kćerke u Britaniji, predsednik je konačno izjavio da „izgleda da Moskva stoji” iza pokušaja ubistva Sergeja Skripalja. Dodao je da je napad na Skripalja i njegovu kćerku „veoma tužna situacija” koju SAD shvataju „veoma ozbiljno”.