НАТО остаје стуб одбране Европске уније

БРИСЕЛ – Европска унија у последње две године интензивно ради на јачању сопствених капацитета у области одбране, што су многи протумачили као изазов за НАТО, односно за његову позицију и улогу. За то нема разлога, сматра Ђовани Греви из Центра за европску политику у Бриселу:

„Циљ није стварање европске војске, већ успостављање јаче сарадње међу чланицама ЕУ у области безбедности и одбране”, каже Греви за Танјуг.

„Иницијативе које ЕУ предузима у области одбране немају за циљ стварање европске војске. Све војне снаге и одлуке о употреби тих снага у многоме су у области националних политика земља чланица. Циљ није да се успостави европска војска, већ да се ојача сарадња међу чланицама ЕУ у области безбедности и одбране”, наводи европски експерт за питања спољне и безбедносне политике ЕУ Ђовани Греви.

На констатацију Танјуга да идеја о заједничкој европској одбрани није нова и да датира још из 50-их година прошлог века, када су оснивачи ЕУ безуспешно покушали да оснују Европску одбрамбену заједницу, која би укључивала и европску војску и европског министра за одбрану, у Центру за европску политику кажу да је током претходних година дошло је до еволуције у геоплитичком контексту са много криза и нестабилности, како на Истоку тако и на Југу ЕУ.

„Постоји идеја да Европа мора да буде способнија да обезбеди сопствену сигурност. Друго, избор председника Трампа је донео ниво неизвесности у трансатлантским питањима и то је још један од разлога за ЕУ да буде оспособљена да реагује онда када САД нису заинтересоване да учествују у решавању кризних ситуација, односно да буде способна да самосталније интервенише. Треће, имамо и Брегзит и ту је битан тај одговор који наглашава европску политичку кохезију и јединство као напредак у мерама које би ЕУ начиниле јачим међународним фактором”, објашњава Ђовани Греви.

Он ипак подвлачи да циљ ових европских настојања у пољу заједничке одбрамбене политике није да се уђе у такмичење са НАТО или да се тражи алтернатива савезништву са САД.

„Јасно је да је европска одбрана централни прерогатив и задатак НАТО. Ипак, има бројних потенцијалних криза где Европљани морају да постану способнији да интервенишу сами као што је питање нестабилних држава у Африци. Циљ је дакле јачање капацитета Европљана да делују самостално или да обезбеде јачи допринос Атлантском савезу који и надаље остаје центар европске одбране у контексту НАТО”, каже Греви.

Чињеница је да већ дуго постоји захтев из Вашингтона да Европљани поделе терет одбране - да више инвестирају у одбрану и даље развијају сопствене војне способности.

Оне су, када је ЕУ у питању, и даље у рукама националних политика земаља чланица са могућношћу стављања на располагање у различитим ситуацијама као што је питање заједничка безбедносне и одбрамбене политика ЕУ, НАТО операције или мултинационалне коалиције.

„Ако се Европљани одлуче на сарадњу која ће бити више структуирана и уђу у заједничке напоре у циљу развоја сопствених одбрамбених могућности то јасно јача и европску димензију НАТО. Зато нема такмичења или супротставаљања између европских напора у области одбрамбене сарадње и јачања Атланске алијансе”, подвлачи Греви.

На питање Танјуга да ли постоје опоненти идеје пројекта јачања европске сарадње у области безбедности и који су њихови мотиви, Ђовани Греви сматра да „не постоје противници, али да постоје различити погледи и приоритети и стратешке културе међу самим земљма чланицама ЕУ”. (Танјуг)