Хилари не може да отпусти мужа

Мора бити да личимо, или да једни друге опонашамо, пише један колумниста у колумбијском „Тијемпу”. Како би иначе председница америчког Представничког дома Ненси Пелоси, после свих излива пријатељства између две земље, направила „лапсус” и Колумбију назвала Боливијом. Иако прича бркању имена латиноамеричких земаља у Вашингтону нема много одјека, у Колумбији се подсећа да високи званичници „Великог брата” са севера заслужују да уђу у Гинисову књигу рекорда, ако не по непознавању географије у свом задњем дворишту, оно по просторној дезоријентацији од које изгледа хронично пате када је јужноамерички потконтинент у питању.

Авион председника Регана(1982) већ је летео високо у коридору за Колумбију, а он је новинарима који су га пратили на турнеји тврдио да слеће у Боливију, уместо у Боготу (главни град Колумбије). На њега се угледала читава плејада потоњих америчких председника. То је, уосталом, проблем са високим личностима које не купују своје авионске карте, шале се колумбијски коментатори.

Билове паре на штету Хилари

Али тешко да ће Клинтонови икада заборавити земљу названу по проналазачу Америке. Иако ни они не купују своје авионске карте, Бил Клинтон је много пара зарадио држећи се „пријатељске Колумбије”, али је његова супруга Хилари још више изгубила. Прво је морала да отпусти свог главног стратега Марка Пена, и то у кључним тренуцима кампање за свако срце и сваку душу радничке Пенсилваније. Испоставило се да је Марк Пен истовремено радио бар две ствари за –паре наравно. Као лобиста колумбијске владе био је задужен да у њено име промовише уговор о слободној трговини, а као главни човек у кампањи Хилари Клинтон за добијање председничке номинације у демократској странци морао је да се сложи са својом шефицом. Она је опет, пред пенсилванско „бити или не бити”, објавила да је љути противник уговора са Колумбијом. Чим је сазнала да је њена узданица Пен на коктелу са колумбијским функционерима разрађивао план о томе како да цела колумбијска прича прође глатко кроз Конгрес, Хилари га је хитро отпустила. Али није могла да отпусти свог мужа.

Не само да је Бил својевремено промовисао „План Колумбија” по коме овај „најбољи латиноамерички пријатељ” добија огромну финансијску помоћ, док се свим осталим непослушним земљицама региона она сасеца (Боливија и Венецуела, на пример), него је од владе председника Урибеа добио и нешто заузврат. Река пара потекла је у супротном правцу и улила се у руке бившег председника САД кога је актуелни колумбијски шеф државе Алваро Урибе прогласио својим „незваничним министром туризма”. Не зна се колико је успеха Бил Клинтон имао у промовисању туристичких путовања у земљу која је за Американце, под условом да су је лоцирали на мапи, синоним за отмице, кокаин, наркотрафиканте и крваве обрачуне. Али његов туризам му се добро исплатио. За предавања која је одржао у прилог склапању уговора о слободној трговини добио је од владе у Боготи (није Боливија) 800.000 долара у кешу. Верује се да је, поврх тога, фирми свог ортака, рударском магнату Френку Дјустри омогућио пролаз до Урибеа, а овај је у хуманитарни фонд бившег председника уплатио на поклон 31 милион долара.

Пенсилванија важнија од мужа

Суочена са кризом радничке класе у Пенсилванији, која за своје бољке криви многе из јефтине Латинске Америке, Хилари је морала да се одреди као противница трговинског уговора са пријатељском Колумбијом. Али уследила су питања новинара, на шта се кандидаткиња која се нада победи у Пенсилванији дуго, како описује „Њусвик”, „кикотала”. „Преврнула је очима неколико пута, климала главом у знак препознавања неког из публике, па затим, сабравши се, одговорила: колико још анђела може да плеше на врху ове чиоде?

А питање није било нимало анђеоско: шта сте рекли Билу Клинтону када вас је обавестио да ће добити 800.000 долара како би јавно промовисао трговински споразум са Колумбијом и када вам је рекао да ће прихватити награду председника Урибеа, зато што је успешно поправио имиџ шефа колумбијске државе у САД?

Главни уредник америчког часописа „Форин полиси” Мозес Наим открива, али у мадридском „Паису”, да се ради о невероватној хипокризији кандидата у председничкој кампањи. У Пенсилванији и Индијани, следеће две државе где ће се огледати Хилари Клинтон и Барак Обама, споразуми о слободној трговини изашли су неоправдано на лош глас. Оно што, по анкетама, траже гласачи, то им кандидати обећавају, додаје Наим. Иако кандидати знају да гласачи нису у праву. Он цитира престижног Остана Гулсбија, професора економије са чикашког универзитета, који је израчунао да 70 одсто америчке економије није угрожено никаквом спољном конкуренцијом и да либерализација међународне трговине не утиче на повећање економске неједнакости у САД.

Све то знају председнички кандидати, а знају и Колумбијци да је „пријатељска гринголандија” сада заузета пречим пословима. Зато замерају својим функционерима што пристају да учествују у тој „фарси”. И што су „сва (златна) јаја бацили у корпу Клинтонових”. Па се у „гринголандији” од пре неки дан уз отмице, кафу и кокаин, име Колумбије повезује не само са Боливијом, већ и са презименом најмоћнијег брачног пара у демократској странци. Њиховом јавном раздору, после свих неверничких бура, сада кумује и Колумбија.