Hilari ne može da otpusti muža

Mora biti da ličimo, ili da jedni druge oponašamo, piše jedan kolumnista u kolumbijskom „Tijempu”. Kako bi inače predsednica američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi, posle svih izliva prijateljstva između dve zemlje, napravila „lapsus” i Kolumbiju nazvala Bolivijom. Iako priča brkanju imena latinoameričkih zemalja u Vašingtonu nema mnogo odjeka, u Kolumbiji se podseća da visoki zvaničnici „Velikog brata” sa severa zaslužuju da uđu u Ginisovu knjigu rekorda, ako ne po nepoznavanju geografije u svom zadnjem dvorištu, ono po prostornoj dezorijentaciji od koje izgleda hronično pate kada je južnoamerički potkontinent u pitanju.

Avion predsednika Regana(1982) već je leteo visoko u koridoru za Kolumbiju, a on je novinarima koji su ga pratili na turneji tvrdio da sleće u Boliviju, umesto u Bogotu (glavni grad Kolumbije). Na njega se ugledala čitava plejada potonjih američkih predsednika. To je, uostalom, problem sa visokim ličnostima koje ne kupuju svoje avionske karte, šale se kolumbijski komentatori.

Bilove pare na štetu Hilari

Ali teško da će Klintonovi ikada zaboraviti zemlju nazvanu po pronalazaču Amerike. Iako ni oni ne kupuju svoje avionske karte, Bil Klinton je mnogo para zaradio držeći se „prijateljske Kolumbije”, ali je njegova supruga Hilari još više izgubila. Prvo je morala da otpusti svog glavnog stratega Marka Pena, i to u ključnim trenucima kampanje za svako srce i svaku dušu radničke Pensilvanije. Ispostavilo se da je Mark Pen istovremeno radio bar dve stvari za –pare naravno. Kao lobista kolumbijske vlade bio je zadužen da u njeno ime promoviše ugovor o slobodnoj trgovini, a kao glavni čovek u kampanji Hilari Klinton za dobijanje predsedničke nominacije u demokratskoj stranci morao je da se složi sa svojom šeficom. Ona je opet, pred pensilvansko „biti ili ne biti”, objavila da je ljuti protivnik ugovora sa Kolumbijom. Čim je saznala da je njena uzdanica Pen na koktelu sa kolumbijskim funkcionerima razrađivao plan o tome kako da cela kolumbijska priča prođe glatko kroz Kongres, Hilari ga je hitro otpustila. Ali nije mogla da otpusti svog muža.

Ne samo da je Bil svojevremeno promovisao „Plan Kolumbija” po kome ovaj „najbolji latinoamerički prijatelj” dobija ogromnu finansijsku pomoć, dok se svim ostalim neposlušnim zemljicama regiona ona saseca (Bolivija i Venecuela, na primer), nego je od vlade predsednika Uribea dobio i nešto zauzvrat. Reka para potekla je u suprotnom pravcu i ulila se u ruke bivšeg predsednika SAD koga je aktuelni kolumbijski šef države Alvaro Uribe proglasio svojim „nezvaničnim ministrom turizma”. Ne zna se koliko je uspeha Bil Klinton imao u promovisanju turističkih putovanja u zemlju koja je za Amerikance, pod uslovom da su je locirali na mapi, sinonim za otmice, kokain, narkotrafikante i krvave obračune. Ali njegov turizam mu se dobro isplatio. Za predavanja koja je održao u prilog sklapanju ugovora o slobodnoj trgovini dobio je od vlade u Bogoti (nije Bolivija) 800.000 dolara u kešu. Veruje se da je, povrh toga, firmi svog ortaka, rudarskom magnatu Frenku Djustri omogućio prolaz do Uribea, a ovaj je u humanitarni fond bivšeg predsednika uplatio na poklon 31 milion dolara.

Pensilvanija važnija od muža

Suočena sa krizom radničke klase u Pensilvaniji, koja za svoje boljke krivi mnoge iz jeftine Latinske Amerike, Hilari je morala da se odredi kao protivnica trgovinskog ugovora sa prijateljskom Kolumbijom. Ali usledila su pitanja novinara, na šta se kandidatkinja koja se nada pobedi u Pensilvaniji dugo, kako opisuje „Njusvik”, „kikotala”. „Prevrnula je očima nekoliko puta, klimala glavom u znak prepoznavanja nekog iz publike, pa zatim, sabravši se, odgovorila: koliko još anđela može da pleše na vrhu ove čiode?

A pitanje nije bilo nimalo anđeosko: šta ste rekli Bilu Klintonu kada vas je obavestio da će dobiti 800.000 dolara kako bi javno promovisao trgovinski sporazum sa Kolumbijom i kada vam je rekao da će prihvatiti nagradu predsednika Uribea, zato što je uspešno popravio imidž šefa kolumbijske države u SAD?

Glavni urednik američkog časopisa „Forin polisi” Mozes Naim otkriva, ali u madridskom „Paisu”, da se radi o neverovatnoj hipokriziji kandidata u predsedničkoj kampanji. U Pensilvaniji i Indijani, sledeće dve države gde će se ogledati Hilari Klinton i Barak Obama, sporazumi o slobodnoj trgovini izašli su neopravdano na loš glas. Ono što, po anketama, traže glasači, to im kandidati obećavaju, dodaje Naim. Iako kandidati znaju da glasači nisu u pravu. On citira prestižnog Ostana Gulsbija, profesora ekonomije sa čikaškog univerziteta, koji je izračunao da 70 odsto američke ekonomije nije ugroženo nikakvom spoljnom konkurencijom i da liberalizacija međunarodne trgovine ne utiče na povećanje ekonomske nejednakosti u SAD.

Sve to znaju predsednički kandidati, a znaju i Kolumbijci da je „prijateljska gringolandija” sada zauzeta prečim poslovima. Zato zameraju svojim funkcionerima što pristaju da učestvuju u toj „farsi”. I što su „sva (zlatna) jaja bacili u korpu Klintonovih”. Pa se u „gringolandiji” od pre neki dan uz otmice, kafu i kokain, ime Kolumbije povezuje ne samo sa Bolivijom, već i sa prezimenom najmoćnijeg bračnog para u demokratskoj stranci. Njihovom javnom razdoru, posle svih neverničkih bura, sada kumuje i Kolumbija.