Кроз простор и време Банатске војне границе
Панчево – Едукативно-туристичким пројектом „Културна стаза – Банатска војна граница” („Откриј” – несвакидашње амбијенте и просторе, „Упознај” – традицију и културу и „Доживи” – рурални предео), трасирана је прва линијска културна стаза до панчевачких насеља Војловица, Старчево, Омољица, Иваново и Банатски Брестовац.
Пројекат чији носилац је Удружења „Пагус” из Старчева рађен је четири године, по концепту који је у Европи познат већ тридесетак година и један је од најуноснијих када је реч о развоју руралних средина и заштити културног наслеђа умрежавањем различитих удружења и појединаца.
– Овај пионирски подухват ослања се на опипљиво наслеђе, има међународни значај, дефинисану просторну и временску димензију, а концепт „Откриј, упознај и доживи” је редослед којим смо и ми ишли, па је то и наша препорука заинтересованима да се крећу ван утабаних стаза, на више начина, што је већ ствар личног избора – каже за „Политику” Марко Ивошевић, председник Удружења „Пагус” и један од аутора и координатора пројекта у завршној фази, који је подржао Град Панчево и овдашња Туристичка организација.
Са културне стазе пет јужнопанчевачких насеља можете се јавити пријатељима и разгледницом, преносећи утиске са временске и просторне линије Банатске војне границе, најбогатије регије с краја 18. и почетка 19. века, времена у ком је Марија Терезија направила „велико спремање” мочварног Баната, формирајући војну границу, штитећи Европу од продора Турака и из корена мењајући живот на овом подручју.
„Аустријским пројектом” су ту „дивљи” Банаћани, номади – сточари, који су волели униформу, оружје и да јашу коње, па и са Татарима добро излазили накрај, везани за земљу, а овдашње Лале постале војници. Пола године су орали своје њиве, а остатак поносно носили униформу Срба-граничара и добили нове комшије Немце, Мађаре, Словаке, Бугаре-Палћене, Хрвате, Румуне…
Од тог тренутка читав предео Панчева и других већих места видно се развија. Граде се канали за наводњавање, регулишу реке, плански уређују насеља, зидају најрепрезентативнија здања којима одзвањају жустри војнички кораци, развија се школство и цвета занатство, раштркана сеоца добијају ушорене улице са трасираним, солиднијим путевима, а граница постаје најбогатија регија свог времена.
На полеђини географске карте наведене су, између осталог, и историјске чињенице о насељима на стази, календар манифестација, режим локалног превоза до локација индустријског и културног наслеђа, а у наредном периоду уследиће и превод на неколико језика са детаљнијим плановима.
Ова прва линијска стаза у Србији, као непрекидна нит, прошириће се и на општине Ковин и Бела Црква, а сви заинтересовани за културно наслеђе уз помоћ мапе и информација на друштвеним мрежама моћи ће да дођу до корисних података о тачкама које смо дефинисали, али и о понуди и избору домаћинстава, преноћишта, разних активности локалног амбијента.
– То су путовања ван устаљених стаза, која остварују контакт локалног становништва и гостију, а наша искуства показују одлично интересовање за овакав рурално-културни туризам – закључује Марко Ивошевић из Удружења „Пагус”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
