Најстарија српска гимназија ускоро у новом руху
После 42 године Карловачка гимназија, најстарија школа те врсте у Србији, добиће ново рухо, јер је у току обнова фасаде на овој образовној установи од посебног националног значаја. У Програму модернизације школа Министарство просвете, науке и технолошког развоја финансира и обнову водоводно-канализационе мреже чувеног здања у Сремским Карловцима, а укупна вредност инвестиције је 202.808 евра.
Велелепна, китњаста зграда грађена у српско-византијском стилу у којој функционише највремешнија српска гимназија изграђена је 19. октобра 1891. године, јер је првих сто година настава била организована у старом објекту Латинске школе. Завршетак највеће обнове у њеној новијој историји најављен је за 14. април, а како теку радови јуче је проверио и Младен Шарчевић, министар просвете.
Он је оценио да је Карловачка гимназија „институција и да је њен допринос српском образовању немерљив”.
– Време је да се иде корак даље од промоције студирања у Србији и да урадимо оно што су многе земље већ учиниле. Сремски Карловци требало би да постану „српски Хајделберг”, односно град образовног и културног профила где би се сви постојећи капацитети укључили у постизање тог циља. Ово је веома озбиљна прича, постоји идеја и више од ње – казао је министар Шарчевић, који је јуче управо о овом пројекту разговарао и са сремским епископом Српске православне цркве Василијем.
Јучерашњем састанку у Сремским Карловцима присуствовали су и Михаљ Њилаш, покрајински секретар за образовање, и Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност. Радован Ковачевић, в. д. директора Карловачке гимназије, најавио је за наш лист да ће одмах по окончању грејне сезоне почети и реконструкција времешне котларнице, али и да ускоро следује и минимално проширење простора.
– Тренутно имамо 538 ђака. Интересовање за нашу школу је све веће. Намеравамо да у току летњег распуста преуредимо подрум и учионице и тако у будућности добијемо простор за проширење. Новост је што од септембра уводимо и латински и норвешки језик као први страни језик. Наши гимназијалци сада уче седам живих страних језика, уз још два класична, латински и старогрчки – наглашава директор гимназије, која од 1990. године функционише као филолошка.
Поред тога што се истичу знањем и освајањем награда на републичким и међународним такмичењима, ђаци ове школе све су познатији и по туристичким турама које свакодневно од 10 до 17 часова организују у својој гимназији, старој 227 година. Поред Спомен-библиотеке, са фототипским издањем Мирослављевог јеванђеља, које је о свом трошку штампао и 1897. године школи поклонио краљ Александар Обреновић, гимназијалци посетиоцима приповедају разне легенде о школи и њеним ученицима и професорима. Довољно је поменути само неке од њих – Симу Милутиновића Сарајлију, Јована Стерију Поповића, Бранка Радичевића, Милана Јовановића Батута, Васу Стајића, Борислава Михајловића Михиза, Виду Огњеновић…
Пет школа које стварају најбоље амбасадоре Србије у свету
Титулу образовних установа од посебног националног значаја носи пет средњих школа у земљи. На седници владе у мају 2007. године школама од Посебног интереса за Републику Србију проглашене су београдске Филолошка и Математичка гимназија и Карловачка гимназија у Сремским Карловцима. Годину дана касније том титулом овенчана је и Прва крагујевачка гимназија, док је Школа за музичке таленте у Ћуприји институција од посебног националног интереса од самог оснивања 1993. године. Специфичност ових школа је што се, за разлику од осталих, финансирају директно из републичког буџета, а колико то значи, говори пример Карловачке гимназије, која је, према сведочењу професора Радета Зејака, њеног директора у време стицања титуле, добила и готово дуплиран буџет. Сем по историјским особеностима, посебном наставном плану и карактеристичним одељењима са по двадесетак ученика из целе земље, ове установе издвајају се и по успесима ђака, који су најбољи амбасадори Србије у свету.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
