Лекција за мирисну и чисту гардеробу

Сви воле да изгледају лепo и да су у чистој гардероби. Када на ред дође прање, многи тај посао започну с тешким уздахом. Не морамо више као наши преци да грејемо воду на шпорету, трљамо домаћим сапуном јер су нам на располагању све благодети савремене цивилизације од машина с различитим програмима до детерџената у капсулама. Ипак, одржавање хигијене гардеробе и даље је најдосаднији кућни посао.

Скоро половина учесника једне онлајн анкете, из шест земаља Европе, коју је спровела компанија „Проктер и Гембл” прошлог лета, признало је да је прање одеће досадно. Трећина испитаника старости од 18 до 64 година, њих 35 процената, рекло је да мрзи овај посао. А 45 процената анкетираних је изјавило да уз сву техничку „помоћ” ова обавеза одузима „пуно времена”.

И како решити онда проблем? Поготово када савремена мода нуди креације у којима су, на пример, на једном делу гардеробе различите боје, тамне и светле, а начин живота устројава да се у једној одевној комбинацији проведе од јутра до мрака.

Чак и када се не обавља тежак физички посао, зној с тела у 12 сати ношења сигурно оставља прљав траг на одећи. Истраживања су показала да се чак 70 одсто нечистоће не види и да највећи део потиче с нашег тела. Можете ли да замислите колико је онда прљава, на пример, кошуља с црном линијом на оковратнику и рукавима – ако је то тек 30 одсто видљиве прљавштине.

Недавно је на тематској модној ревији, где су домаћи дизајнери Верица Ракочевић, Бошко Јаковљевић и Инес Јанковић представили мини-колекције од по шест модела, др Ана Аксентијевић Јелић, професор на Високој текстилној струковној школи за дизајн, технологију и менаџмент, појаснила да човек данас има наглашену потребу да му гардероба одише чистоћом и пријатним мирисом у сваком тренутку.

– Данас је хигијенски третман одеће знатно другачији у односу на нека ранија времена. И то због побољшаних перформанси текстилних сировина и усавршавањем састојака у средствима за одржавање хигијене текстила. Уз нове прашкове сада се ефикасније и ефективније чак и при нижим температурама воде одстрањује нечистоћа, чува се интензитет боја на тканини – каже она. Наша саговорница наводи да је појава синтетичких влакана довела до тога да се гардероба не само лакше пере већ и да се лакше чува првобитна форма после безброј прања.

Примера ради, сваком се догодило да је нов џемпер након извлачења из бубња машине доспео са XL на XS величину. Или, панталоне немају више исту дужину ногавица, бела кошуља уместо белином исијава плавичастим, односно сивим тоном.

Професорку Аксентијевић Јелић смо питали којих правила би требало да се придржавамо како би избегли такву врсту стреса. Једно америчко истраживање, на пример, показало је да 80 процената одеће после првог облачења и прања остаје да виси у ормару јер корисници нису задовољни како изгледа. Скинула му се боја, изгубило је форму, не приања уз тело како треба, искрзали су се поруби...

– Треба увек поћи од тумачења симбола о одржавању на етикети. Затим пажљиво разврставати веш, водити рачуна да се убацује адекватна количина веша и детерџента у машину, да се избере одговарајући циклус машинског прања... Третман различитих типова одеће зависи од текстилних материјала од којих су направљени.

Не сме се заборавити ни процес сушења. Задржавање првобитног изгледа одевног предмета могуће је уз течне детерџенте у капсулама који садрже више компонената.

– Предност течних детерџената у односу на оне у праху је у томе да чувају белину, интензитет оригиналне боје и не дозвољавају нежељени „сфумато” ефекат (ефекат мутних боја) – објашњава Ана Аксентијевић Јелић.