Lekcija za mirisnu i čistu garderobu

Svi vole da izgledaju lepo i da su u čistoj garderobi. Kada na red dođe pranje, mnogi taj posao započnu s teškim uzdahom. Ne moramo više kao naši preci da grejemo vodu na šporetu, trljamo domaćim sapunom jer su nam na raspolaganju sve blagodeti savremene civilizacije od mašina s različitim programima do deterdženata u kapsulama. Ipak, održavanje higijene garderobe i dalje je najdosadniji kućni posao.

Skoro polovina učesnika jedne onlajn ankete, iz šest zemalja Evrope, koju je sprovela kompanija „Prokter i Gembl” prošlog leta, priznalo je da je pranje odeće dosadno. Trećina ispitanika starosti od 18 do 64 godina, njih 35 procenata, reklo je da mrzi ovaj posao. A 45 procenata anketiranih je izjavilo da uz svu tehničku „pomoć” ova obaveza oduzima „puno vremena”.

I kako rešiti onda problem? Pogotovo kada savremena moda nudi kreacije u kojima su, na primer, na jednom delu garderobe različite boje, tamne i svetle, a način života ustrojava da se u jednoj odevnoj kombinaciji provede od jutra do mraka.

Čak i kada se ne obavlja težak fizički posao, znoj s tela u 12 sati nošenja sigurno ostavlja prljav trag na odeći. Istraživanja su pokazala da se čak 70 odsto nečistoće ne vidi i da najveći deo potiče s našeg tela. Možete li da zamislite koliko je onda prljava, na primer, košulja s crnom linijom na okovratniku i rukavima – ako je to tek 30 odsto vidljive prljavštine.

Nedavno je na tematskoj modnoj reviji, gde su domaći dizajneri Verica Rakočević, Boško Jakovljević i Ines Janković predstavili mini-kolekcije od po šest modela, dr Ana Aksentijević Jelić, profesor na Visokoj tekstilnoj strukovnoj školi za dizajn, tehnologiju i menadžment, pojasnila da čovek danas ima naglašenu potrebu da mu garderoba odiše čistoćom i prijatnim mirisom u svakom trenutku.

– Danas je higijenski tretman odeće znatno drugačiji u odnosu na neka ranija vremena. I to zbog poboljšanih performansi tekstilnih sirovina i usavršavanjem sastojaka u sredstvima za održavanje higijene tekstila. Uz nove praškove sada se efikasnije i efektivnije čak i pri nižim temperaturama vode odstranjuje nečistoća, čuva se intenzitet boja na tkanini – kaže ona. Naša sagovornica navodi da je pojava sintetičkih vlakana dovela do toga da se garderoba ne samo lakše pere već i da se lakše čuva prvobitna forma posle bezbroj pranja.

Primera radi, svakom se dogodilo da je nov džemper nakon izvlačenja iz bubnja mašine dospeo sa XL na XS veličinu. Ili, pantalone nemaju više istu dužinu nogavica, bela košulja umesto belinom isijava plavičastim, odnosno sivim tonom.

Profesorku Aksentijević Jelić smo pitali kojih pravila bi trebalo da se pridržavamo kako bi izbegli takvu vrstu stresa. Jedno američko istraživanje, na primer, pokazalo je da 80 procenata odeće posle prvog oblačenja i pranja ostaje da visi u ormaru jer korisnici nisu zadovoljni kako izgleda. Skinula mu se boja, izgubilo je formu, ne prianja uz telo kako treba, iskrzali su se porubi...

– Treba uvek poći od tumačenja simbola o održavanju na etiketi. Zatim pažljivo razvrstavati veš, voditi računa da se ubacuje adekvatna količina veša i deterdženta u mašinu, da se izbere odgovarajući ciklus mašinskog pranja... Tretman različitih tipova odeće zavisi od tekstilnih materijala od kojih su napravljeni.

Ne sme se zaboraviti ni proces sušenja. Zadržavanje prvobitnog izgleda odevnog predmeta moguće je uz tečne deterdžente u kapsulama koji sadrže više komponenata.

– Prednost tečnih deterdženata u odnosu na one u prahu je u tome da čuvaju belinu, intenzitet originalne boje i ne dozvoljavaju neželjeni „sfumato” efekat (efekat mutnih boja) – objašnjava Ana Aksentijević Jelić.