Јавни дуг Србије пада великом брзином
Јавни дуг Србије пада великом брзином, оценила је глобална бонитетна кућа „Дан и Бредстрит” (ДБ) у најновијем „Извештају о међународном ризику и ефикасности плаћања према иностранству”.
Са нивоа од 74,7 одсто БДП-а у 2015. години, јавни дуг Србије пао је на 63,6 процената на крају 2017. године, што је навело рејтинг агенцију „Фич” да подигне кредитни рејтинг Србије са ББ минус на ББ, напомиње се у поменутом извештају према саопштењу компаније „Бисноде”, ексклузивног заступника те бонитетне куће у Србији. „То је резултат два главна фактора. Први је успех владиних мера штедње, што је смањило буџетски дефицит са 6,3 одсто БДП-а у 2014. години на само 0,2 одсто у 2016. и 2017. години. Други фактор је недавно јачање динара, што је смањило дуг у страној валути изражено у динарима. Око 65 одсто укупног српског јавног дуга је у страној валути. Падом дуга и цене сервисирања дуга, смањује се и ризик финансијске кризе у неком будућем тренутку, оцењује „Дан и Бредстрит”.
По овдашњој правној регулативи Србија је презадужена земља. Јер, по Закону о јавном дугу, сва државна задужења не би смела да буду већа од 45 одсто БДП-а. Према европској методологији, односно правилима Мастрихта, презадуженом се сматра она земља чији је јавни дуг већи од 60 одсто БДП-а, али то правило важи за много развијеније економије од наше. Дефинисани праг од 45 одсто Србија је пробила још крајем 2011. године, што значи да је наша држава већ шест година у законском прекршају.
Подсећања ради, председник Србије Александар Вучић најавио је почетком године да ће ниво јавног дуга до краја 2018. године пасти на 57 одсто БДП, што је испод нивоа Мастрихта. Вучић је у пад јавног дуга урачунао и предвиђени раст БДП-а за ову годину од 3,5 одсто. Говорећи о додели концесије за Аеродром „Никола Тесла” он је рекао да ћемо наставити да враћамо дугове и смањујемо и надаље јавни дуг.
С друге стране, Фискални савет, у документу припремљеном за овогодишњи „Копаоник бизнис форум”, наводи да јавне финансије Србије још увек нису „безбедне”, јер је јавни дуг и даље превисок, тренутно преко 60 одсто БДП-а. За земље попут Србије, горња граница одрживог јавног дуга је око 50 одсто БДП-а, а све преко тога представља зону повећаног ризика. „Уколико би Србија нову међународну рецесију (која ће у дужем року несумњиво поново доћи) дочекала са јавним дугом већим од 50 одсто, то врло лако може да доведе до озбиљне фискалне кризе праћене великим падом животног стандарда грађана. Једну овакву велику кризу Србија је једва избегла пре само неколико година, и то умањењем пензија и плата у јавном сектору, и сада је потребно спречити могућност њеног поновног појављивања смањењем превисоког јавног дуга. Да би јавни дуг пао испод 50 одсто БДП-а, буџет мора да буде приближно избалансиран с дефицитом до 0,5 одсто БДП-а најмање још пет година”, наводи Фискални савет.
Иначе, „Дан и Бредстит” и даље сврстава Србију у групу земаља са умереним ризиком пословања и стабилним рејтингом, у којој се налазе и: Хрватска, Бугарска, Мађарска, Македонија, Албанија и Румунија. Бољи рејтинг у региону има Словенија, која је окарактерисана као земља благог ризика, а нижи има Босна и Херцеговина као земља веома високог ризика.
У ЕУ крајем наредне деценије
Аналитичари ДБ такође оцењују да се перспектива чланства Србије у Европској унији поправља. „Европска комисија је у децембру одлучила да отвори два нова преговарачка поглавља и понудила је Србији 2025. годину као индикативни датум приступања ЕУ као признање политичке посвећености чланству у Европској унији и напора садашње власти у погледу реформи”, указују они.
Ова понуда је, како наводе, супротна ранијим изјавама председника Европске комисије Жан-Клода Јункера који је на неодређено време увео мораторијум на даље проширење ЕУ.
У извештају се додаје, да је председник Србије, Александар Вучић, навео да је главна политичка препрека за интеграцију Србије у ЕУ признање отцепљења Косова и да се „захтева да Београд ове године то неутрализује”. „Иако је 2025. година вероватно оптимистичан датум, Србија би у најбољем случају потенцијално реално могла да уђе у ЕУ крајем наредне деценије, сматра бонитетна агенција Д&Б.
Даље се додаје да, с друге стране, недавна анкета показује да „само 38 одсто Срба жели да држава уђе у ЕУ под било којим условом, док је прошлогодишња анкета показала да би само 13 процената било спремно да жртвује Косово због чланства у ЕУ”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
