Дучић из Америке
„Први сам амерички официр српског порекла који командује мултинационалном борбеном групом Исток”, изјавио је у бази Бондстил, у јужној српској покрајини, после преузимања дужности пуковник америчких оружаних снага Ник Дучић. И додао: „Привилегован сам што сам овде и даћу све од себе како бих успешно допринео безбедном окружењу. Наставићемо да непристрасно подржавамо развој, стабилност и мир у региону. Ова мисија има за мене велики значај.” Скоро иста изјава као и када је његов претходник преузимао дужност, осим два детаља: да ће „непристрасно подржавати развој, стабилност и мир у региону” и да „ова мисија за њега има велики значај”.
Логично, ниједан официр неће јавно рећи да нека мисија у којој он командује има за њега мали значај, јер би онда одмах био и смењен. Да ће борбена група „Исток” наставити да „непристрасно подржава развој, стабилност и мир у региону”, па то се ваљда од те групе и очекује. Али је занимљиво да је пуковник Дучић употребио термин „непристрасно”, што наводи на сумњу да би га неки кругови у Приштини у старту могли оптужити да је пристрасан, јер је јавно рекао да је први амерички официр српског порекла који командује борбеном групом „Исток”.
Сваки амерички официр, без обзира на национално порекло, амерички је грађанин и Американац са великим А
Заправо, то и јесте главни разлог медијског интересовања за пуковника Дучића. Да ли његовим именовањем Срби на Косову и Метохији добијају већу безбедност, да ли је то мали и симболичан „поклон” Београду, на који ћемо ми одмах поскочити и заиграти коло у знак захвалности, или је то рутинска смена у команди борбене групе „Исток”?
Сваки амерички официр, без обзира на национално порекло, амерички је грађанин и Американац са великим А. Своје национално порекло и могуће симпатије оставља за приватну употребу, иначе нема напредовања у служби. Пуковник Дучић нема англосаксонско презиме, он није ни Милер, ни Мајер, ни Кели, ни Мекмастер. Са таквим презименом, он мора да буде још већи Американац од ових са англосаксонским презименима. Да ли се то у јединицама америчке војске прати? Наравно да се прати, јер то је озбиљна војска.
Дакле, ако неко у Србији мисли и очекује да ће долазак пуковника Дучића нешто битно променити на Косову у погледу безбедности Срба, онда је то заблуда и политичка наивност. Пуковник Дучић је амерички официр, он може у слободно време да прати сајтове српске цркве, да даје прилоге цркви, да му деца имају српска имена, што би све требало поздравити, али на послу он извршава оно што му виша команда наређује. Он ће, вероватно, обићи и наше црквене светиње на Косову, али ће исто тако отићи и у касарну косовских безбедносних снага и с тим у вези ништа не можемо да му замеримо. Он је професионалац, он воли свој позив, он је Американац, Америка му је омогућила добар и узбудљив живот и он то поштује. Баш као и пуковник Карамарковић, који је био командант маринаца на десантном носачу хеликоптера за време агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године.
Пре неких осам година, на једном дипломатском коктелу у Београду, око помоћника војног изасланика САД у Србији потпуковника Милутиновића стајало је неколико наших генерала и пуковника. Лежеран разговор о пореклу америчког потпуковника, из којег су му дела Србије преци. Било ми је мало неугодно слушајући како наши генерали метанишу и онако подилазе америчком потпуковнику. У западним армијама генерали не причају са пуковницима, пуковници могу само да слушају.
У једном тренутку, један наш генерал сетно рече: „Е, господо, лако је нама Србима овде у Србији, но како је само тешко потпуковнику Милутиновићу да овде ради?”
Потпуковник америчке војске Милутиновић хладно га је одмерио и само процедио: „Потпуковник Милутиновић добро зна на чијој је страни и за кога ради.”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
