Dučić iz Amerike
„Prvi sam američki oficir srpskog porekla koji komanduje multinacionalnom borbenom grupom Istok”, izjavio je u bazi Bondstil, u južnoj srpskoj pokrajini, posle preuzimanja dužnosti pukovnik američkih oružanih snaga Nik Dučić. I dodao: „Privilegovan sam što sam ovde i daću sve od sebe kako bih uspešno doprineo bezbednom okruženju. Nastavićemo da nepristrasno podržavamo razvoj, stabilnost i mir u regionu. Ova misija ima za mene veliki značaj.” Skoro ista izjava kao i kada je njegov prethodnik preuzimao dužnost, osim dva detalja: da će „nepristrasno podržavati razvoj, stabilnost i mir u regionu” i da „ova misija za njega ima veliki značaj”.
Logično, nijedan oficir neće javno reći da neka misija u kojoj on komanduje ima za njega mali značaj, jer bi onda odmah bio i smenjen. Da će borbena grupa „Istok” nastaviti da „nepristrasno podržava razvoj, stabilnost i mir u regionu”, pa to se valjda od te grupe i očekuje. Ali je zanimljivo da je pukovnik Dučić upotrebio termin „nepristrasno”, što navodi na sumnju da bi ga neki krugovi u Prištini u startu mogli optužiti da je pristrasan, jer je javno rekao da je prvi američki oficir srpskog porekla koji komanduje borbenom grupom „Istok”.
Svaki američki oficir, bez obzira na nacionalno poreklo, američki je građanin i Amerikanac sa velikim A
Zapravo, to i jeste glavni razlog medijskog interesovanja za pukovnika Dučića. Da li njegovim imenovanjem Srbi na Kosovu i Metohiji dobijaju veću bezbednost, da li je to mali i simboličan „poklon” Beogradu, na koji ćemo mi odmah poskočiti i zaigrati kolo u znak zahvalnosti, ili je to rutinska smena u komandi borbene grupe „Istok”?
Svaki američki oficir, bez obzira na nacionalno poreklo, američki je građanin i Amerikanac sa velikim A. Svoje nacionalno poreklo i moguće simpatije ostavlja za privatnu upotrebu, inače nema napredovanja u službi. Pukovnik Dučić nema anglosaksonsko prezime, on nije ni Miler, ni Majer, ni Keli, ni Mekmaster. Sa takvim prezimenom, on mora da bude još veći Amerikanac od ovih sa anglosaksonskim prezimenima. Da li se to u jedinicama američke vojske prati? Naravno da se prati, jer to je ozbiljna vojska.
Dakle, ako neko u Srbiji misli i očekuje da će dolazak pukovnika Dučića nešto bitno promeniti na Kosovu u pogledu bezbednosti Srba, onda je to zabluda i politička naivnost. Pukovnik Dučić je američki oficir, on može u slobodno vreme da prati sajtove srpske crkve, da daje priloge crkvi, da mu deca imaju srpska imena, što bi sve trebalo pozdraviti, ali na poslu on izvršava ono što mu viša komanda naređuje. On će, verovatno, obići i naše crkvene svetinje na Kosovu, ali će isto tako otići i u kasarnu kosovskih bezbednosnih snaga i s tim u vezi ništa ne možemo da mu zamerimo. On je profesionalac, on voli svoj poziv, on je Amerikanac, Amerika mu je omogućila dobar i uzbudljiv život i on to poštuje. Baš kao i pukovnik Karamarković, koji je bio komandant marinaca na desantnom nosaču helikoptera za vreme agresije NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine.
Pre nekih osam godina, na jednom diplomatskom koktelu u Beogradu, oko pomoćnika vojnog izaslanika SAD u Srbiji potpukovnika Milutinovića stajalo je nekoliko naših generala i pukovnika. Ležeran razgovor o poreklu američkog potpukovnika, iz kojeg su mu dela Srbije preci. Bilo mi je malo neugodno slušajući kako naši generali metanišu i onako podilaze američkom potpukovniku. U zapadnim armijama generali ne pričaju sa pukovnicima, pukovnici mogu samo da slušaju.
U jednom trenutku, jedan naš general setno reče: „E, gospodo, lako je nama Srbima ovde u Srbiji, no kako je samo teško potpukovniku Milutinoviću da ovde radi?”
Potpukovnik američke vojske Milutinović hladno ga je odmerio i samo procedio: „Potpukovnik Milutinović dobro zna na čijoj je strani i za koga radi.”
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
