Кад упече звезда

Они који држе до свог изгледа у орману сигурно имају бар један шешир. Овај део гардеробе данас се углавном сматра модним детаљем, али није увек било тако. Шешири и капе стари су готово колико и људска врста и немогуће је тачно утврдити када су настали. Покривка за главу била је потребна и становницима хладних предела како би се заштитили од зиме, али и онима који су насељавали топле крајеве – да би се заклонили од врелих сунчевих зрака. Претпоставља се да су припадници древних племена штитили главу од хладноће и кише примитивним шубарама од животињског крзна којима су умотавали главу, а да су први „шешири” становника тропског појаса били начињени од сламе и лишћа.

Један од најстаријих трагова постојања шешира откривен је на цртежу у гробници у ископинама древне Тебе, на којем је приказан човек чија је глава покривена шеширом исплетеним од сламе. Код старих Грка и Римљана шешир је имао и симболички значај: ослобођени робови добијали су „капу слободе”, а у древној Грчкој направљен је и први шешир са ободом.

Један од најпопуларнијих материјала за прављење капа и шешира јесте филц. Сматра се да су прве шешире од филца направили припадници азијских номадских племена, који су од истог материјала – специјално обрађене вуне – правили и шаторе и одећу.

Ношење капа и шешира у почетку је била привилегија мушкараца, и то оних из високог друштва, док су жене главу покривале веловима, марамама или капуљачама. Временом, производња је расла, материјали су постајали јефтинији и разноврснији, па су шешири ушли у широку употребу. Прављени су од вуне, дабровог крзна, сламе, али и од коњске длаке, траве и папира, тако да изгледају као сламени.

Код мушкараца шешири су углавном били статусни симбол, па су се припадници многих занимања могли препознати издалека по капи коју носе. У 18. веку појавиле су се тророге капе, а затим и двороге, које су биле популарне код уметника и интелектуалаца, средином 19. века носили су се меки панама шешири, али и полуцилиндар и цилиндар, незаобилазан уз свечано одело – смокинг. Жене су шешире носиле као модни детаљ: половином 19. века били су широког обода, украшени тракама, цвећем, перјем или тилом, да би се стилови касније мењали, а шешири постајали практичнији и мањи.

И док се некада није могло замислити да добро обучен човек или отмена дама на улицу изађу без шешира, убрзањем животног темпа, шешири су изашли из свакодневне употребе. Данас се обично носе у свечаним приликама, а многи их, слично нашим прецима, потраже и када упече сунце или стегне мраз.

Д. Д.