Традиционалне радиности – савремено предузетништво
На помен старих заната, већина људи помисли на времешне мајсторе који у скученим радионицама донкихотовски чувају ове изумируће вештине. Али, традиционалне радиности нису само део културне баштине већ и предузетнички бизнис који и данас има широку примену – од туризма до савременог дизајна. Због тога се занатству окрећу и појединци који су млади по годинама, али и они који тај епитет заслужују по стажу јер су нови у послу. У досијеу који следи, „Политика” ће представити најпре пројекат који будућим и постојећим занатлијама омогућава да развију бизнис, а у наредним наставцима ћемо упознати неколико младих чувара старих заната.
Када кажете „стари занати”, то је антиреклама јер је заправо реч о нематеријалној културној башини. Тим речима, Весна Русић објашњава мисију којом је пре девет година основала Кластер „Рекрафтс”. Ово удружење поставило је себи задатак ревитализације традиционалних заната. Конкретно, „Рекрафтс” помаже занатлијама кроз савете, подршку и помоћ како би развили посао. У позадини ове идеје није само схватање о очувању културне баштине, већ и о занатству као предузетништву које и те како има будућност.
Весна Русић (Фото ИТС школа), Никола Вујичић (Фото В. Русић) и Марина Костић (Фото В. Русић)
„То се данас зове предузетништво, некада се звало напросто ’приватник’, а заправо реч је о занатлијама. Србији недостаје центар који би саветовао занатлије, било да су ученици у школама који ће се тек одредити ка некој струци или мајстори који су 20 или 30 година у послу. Свима њима је потребан добар савет о томе како да направе ресурсе у опреми и људима и где да промовишу своје производе”, истиче Весна Русић.
То се посебно односи на охрабривање будућих и младих занатлија. Осим информисања и координације, посебну пажњу овај кластер обраћа на подршку занатлијама у аплицирању за фондове на локалном, националном, али и европском нивоу jер, како каже Весна Русић, уз знање енглеског и основно познавање интернета може да се конкурише за међународна средства и да се покрене прича.
„Ако имате занатску радњу, немате место где можете да се консултујете. Ми то радимо. Знамо где су фондови, како се попуњава апликација, како направити сајт, кад су конкурси и јавни позиви и то су ствари у које упућујемо занатлије. Ми смо захвални пошто већ другу годину користимо фонд Министарства просвете и двапут смо награђени грантом на конкурсу за НВО за допринос образовању кроз неформално образовање, а такође већ трећу годину нас суфинансира Секретаријат за спорт и омладину Града Београда”, наводи она.
Тако је настала и „Креативна лабораторија”, пројекат умрежавања уметничких, дизајнерских и свих других школа које имају одељења посвећена традиционалним занатима. За сада су у овом подухвату Школа за дизајн текстила из Новог Пазара, Уметничка школа Ужице, Машинска школа Чачак (с три уметничка смера), Текстилна школа у Сомбору, Дизајнерска школа у Београду, Занатска школа у Београду и Школа за примењену уметност у Шапцу. Ове године ће им се прикључити још шест.
„У партнерству с ИТС школом из Земуна смо поставили и сајт на којем може да се пронађе списак самосталних занатских радњи и компанија које обезбеђују праксу за ученике. За нас је то дуално образовање. Пробаћемо да мрежу координишемо у смеру ’Еразмус плус’ пројеката”, наводи Весна Русић.
И то није све: Никола Вујичић, чија ИТ фирма сарађује с „Рекрафтсом”, каже да је у плану и израда мобилне апликације која би спојила све занатлије на подручју Србије с ученицима који похађају занатске школе.
Као пример због чега је потребна оваква платформа, Весна Русић наводи да је при представљању „Креативне лабораторије” на смеру текстилног дизајна у Техничкој школи у Ивањици свега три од двадесетак матуранткиња имало спреман одговор на питање где ће наставити праксу и школовање. Да је младим занатлијама потребна оваква подршка сматра и Марина Костић, доцент на одсеку за модни дизајн Факултета „Метрополитен”.
„Већина мојих колега који су завршили примењену академију, одсек текстил, после студија почну да се баве неком традиционалном техником кроз одећу, накит или декоративни текстил. Али, након извесног времена одустану баш зато што немају подршку и не могу да се пробију. Стари занати јесу традиција, али их људи често аутоматски у мислима сместе у музеј. А заправо те традиционалне технике могу да се искористе у савременом дизајну”, напомиње она.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
