Tradicionalne radinosti – savremeno preduzetništvo

Vesna Rusić (Foto ITS škola), Nikola Vujičić (Foto V. Rusić) i Marina Kostić (Foto V. Rusić)

„To se danas zove preduzetništvo, nekada se zvalo naprosto ’privatnik’, a zapravo reč je o zanatlijama. Srbiji nedostaje centar koji bi savetovao zanatlije, bilo da su učenici u školama koji će se tek odrediti ka nekoj struci ili majstori koji su 20 ili 30 godina u poslu. Svima njima je potreban dobar savet o tome kako da naprave resurse u opremi i ljudima i gde da promovišu svoje proizvode”, ističe Vesna Rusić.

To se posebno odnosi na ohrabrivanje budućih i mladih zanatlija. Osim informisanja i koordinacije, posebnu pažnju ovaj klaster obraća na podršku zanatlijama u apliciranju za fondove na lokalnom, nacionalnom, ali i evropskom nivou jer, kako kaže Vesna Rusić, uz znanje engleskog i osnovno poznavanje interneta može da se konkuriše za međunarodna sredstva i da se pokrene priča.

„Ako imate zanatsku radnju, nemate mesto gde možete da se konsultujete. Mi to radimo. Znamo gde su fondovi, kako se popunjava aplikacija, kako napraviti sajt, kad su konkursi i javni pozivi i to su stvari u koje upućujemo zanatlije. Mi smo zahvalni pošto već drugu godinu koristimo fond Ministarstva prosvete i dvaput smo nagrađeni grantom na konkursu za NVO za doprinos obrazovanju kroz neformalno obrazovanje, a takođe već treću godinu nas sufinansira Sekretarijat za sport i omladinu Grada Beograda”, navodi ona.

Tako je nastala i „Kreativna laboratorija”, projekat umrežavanja umetničkih, dizajnerskih i svih drugih škola koje imaju odeljenja posvećena tradicionalnim zanatima. Za sada su u ovom poduhvatu Škola za dizajn tekstila iz Novog Pazara, Umetnička škola Užice, Mašinska škola Čačak (s tri umetnička smera), Tekstilna škola u Somboru, Dizajnerska škola u Beogradu, Zanatska škola u Beogradu i Škola za primenjenu umetnost u Šapcu. Ove godine će im se priključiti još šest.

„U partnerstvu s ITS školom iz Zemuna smo postavili i sajt na kojem može da se pronađe spisak samostalnih zanatskih radnji i kompanija koje obezbeđuju praksu za učenike. Za nas je to dualno obrazovanje. Probaćemo da mrežu koordinišemo u smeru ’Erazmus plus’ projekata”, navodi Vesna Rusić.

I to nije sve: Nikola Vujičić, čija IT firma sarađuje s „Rekraftsom”, kaže da je u planu i izrada mobilne aplikacije koja bi spojila sve zanatlije na području Srbije s učenicima koji pohađaju zanatske škole.

Kao primer zbog čega je potrebna ovakva platforma, Vesna Rusić navodi da je pri predstavljanju „Kreativne laboratorije” na smeru tekstilnog dizajna u Tehničkoj školi u Ivanjici svega tri od dvadesetak maturantkinja imalo spreman odgovor na pitanje gde će nastaviti praksu i školovanje. Da je mladim zanatlijama potrebna ovakva podrška smatra i Marina Kostić, docent na odseku za modni dizajn Fakulteta „Metropoliten”.

„Većina mojih kolega koji su završili primenjenu akademiju, odsek tekstil, posle studija počnu da se bave nekom tradicionalnom tehnikom kroz odeću, nakit ili dekorativni tekstil. Ali, nakon izvesnog vremena odustanu baš zato što nemaju podršku i ne mogu da se probiju. Stari zanati jesu tradicija, ali ih ljudi često automatski u mislima smeste u muzej. A zapravo te tradicionalne tehnike mogu da se iskoriste u savremenom dizajnu”, napominje ona.