Бразил напушта савез БРИКС

Србија се противи да Косово постане чланица УН, али сада постоје предлози да Приштина попут Палестине добије статус посматрача у Генералној скупштини Уједињених нација. Да ли се могу упоредити та два случаја?

Чула сам да постоји таква могућност, али Косово и Палестина не могу се поредити јер то нису исти случајеви. Имајући у виду историјске околности, мислим да су Уједињене нације погрешиле и што су дале статус посматрача Палестини.

Зашто?

Зато што сутра УН из неких њима познатих разлога може, рецимо, да одлучи да подели Бразил и део наше земље прими као засебну чланицу у Уједињене нације. Када је у питању Палестина, не треба да заборавимо на све историјске последице које је оставило британско управљање тим делом Блиског истока. Садашњи проблеми у међународним односима с којима се суочавамо у Африци, Азији и Средњем истоку су директна последица периода колонизације који је искривио историјско и културно наслеђе народа на тим просторима.

Већина земаља Латинске и Јужне Америке одолева притиску САД да призна Косово. Суринам је прошле године чак повукао признање независности Приштине.

Косово је реално далеко од нас и многи не разумеју шта се дешава. У време прогресивних и левих влада у Јужној Америци постојало је разумевање за међународни положај и суверенитет Србије. Али наш континент је сада у веома деликатној ситуацији, поготово откако се у девет држава воде поступци за наводну корупцију против бивших председника и премијера који су припадали левици. Више ни Бразил, који је веома моћна држава, није у ситуацији да мимо САД води независну спољну политику. Зато смо и имали импичмент и смену председнице Дилме Русеф 2016. године.

На предавању сте споменули недавну Тилерсонову посету Јужној Америци и упозоравајуће поруке сада већ бившег шефа Стејт департмента да САД не одустаје од Монроове доктрине. Какве последице по Латинску Америку има нови хладни рат који се захуктава између САД и Русије?

Бразил је најбољи пример онога што се дешава на глобалном нивоу. Ми практично имамо нелегитимну власт јер је председница Русеф смењена с врло слабим доказима за корупцију. Разлози за њену смену се виде у новој политици председника Мишела Темера, а она се манифестује тако што престаје политичка подршка Кини и Русији, али и БРИКС-у.

Борба против корупције као да постаје оружје за политичку елиминацију левичарских и прогресивних лидера?

У Латинској Америци постоји објективан проблем када је у питању степен корупције. Али шта се догађа у пракси? Уместо да свако буде процесуиран под истим условима, без обзира на то да ли припада левици, десници или је у војном естаблишменту, имамо примену дуплих стандарда када је и питању правда. Тако имате невероватан случај. Полиција је у приватном авиону једног конзервативног бразилског сенатора пронашла огромну количину кокаина. Два дана после ове епизоде, нико то више није ни споменуо у медијима, кривични поступак није подигнут и он дан-данас мирно седи у Сенату. На другој страни, против бившег председника Луле да Силве из Радничке партије се води неколико поступака за корупцију и питање је да ли ће имати право да се кандидује поново на председничким изборима у октобру. А недавно истраживање јавног мњења показује да Лула има подршку 55 одсто грађана.

Кад сте поменули БРИКС, да ли то значи да Бразил излази тог савеза?

Нико од људи на власти то није јавно саопштио, али се то у пракси дешава. Бразил у последње време на те састанке шаље државне чиновнике друге или треће категорије. Визија БРИКС-а је да се супротстави доминацији долара, да се трговина међу овим земљама обавља у локалној валути, да се иде с пројектима развојне банке... Све је то више од обичне трговине с Кином и Русијом, Индијом и Јужном Африком. То је политички пројекат који удара у темеље Бретонвудског споразума, на којима почива данашња међународна монетарна политика. Бразил више не пружа подршку таквој визији БРИКС-а.

Да ли вас је изненадила врло недипломатска изјава британског министра спољних послова Бориса Џонсона, који је Владимира Путина упоредио с Хитлером?

То је последица, како сте рекли, новог или другог хладног рата. Русија је у водећим масовним медијима на Западу представљена као главни непријатељ. А то је потпуно шашаво јер се такве тврдње не заснивају на чињеницама. Па Русија је била та која је увек јасно и гласно говорила како хоће другачије и боље односе са западним земљама и да не жели конфронтацију. Поређење Путина с Хитлером је неумесно када знамо колико је милиона Руса погинуло за време Другог светског рата у борби против нацизма.

Пишете књигу о Покрету несврстаних, а док сте радили као новинар упознали сте и Јосипа Броза Тита.

Покушавам да у књизи из историјске перспективе објасним шта је свету значио Покрет несврстаних. А током новинарске каријере разговарала сам и с Јасером Арафатом, Садамом Хусеином, Муамером ел Гадафијем... Тита сам видела у Хавани 1979. на самиту Покрета несврстаних. Био је то колективни интервју где је свако од колега који су пратили конференцију нешто питао. Када се прочуло да ће Тито примити новинаре, завладало је право узбуђење...